Општинске новине

Стр. 468

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

бинета г. Барту-а г. Роша, први ађутант Њ. В. Краља генерал г. Милан Јечменић, маршал Двора генерал г. Димитријевић, помоћници Министра спољних послова г.г. др. Пурић и Јуришић, саветник Француског посланства г. Кнобел и шеф протокола Министарства спољних послова г. Илија Новаковић. У 5 часова по подне приређен је чај у Француском посланству, коме су, поред г. Барту-а и Нажјара, присуствовали чланови Владе са г. Јевтићем, чланови Дипломатског кора, Сената и Народне скупштине, те претставници наших и страних културних друштава, грађанства и штампе.

градске општине г. Милутин Петровић, са одборницима. Састанак је отворио Претседник Сената г. др. Томашић, једним одушевљеним говором. Затим је говорио Претседник Скупштине г. др. Коста Кумануди и Претседник Владе г. Узуновић. На ове говоре г. Барту је одговорио: — Господо претседници, господо сенатори, господо народни посланици. И поред дугог трајања мог парламентарног мандата и независно од високог положаја који заузимам, ја не бих био достојан изванредне почасти коју сте ми указали, да не сматрам за

Г. Барту са г. Богољубом Јевтићем на француском ратничком гробљу

У вече, у Гардиском дому, приредили су вечеру у част г. Бартуа г-ђа и г. Јевтић. Присуствовали 'су чланови Владе са претставницима Сената и Скупштине и француски новинари. На вечери су говорили г. г. Јевтић и Барту. После вечере приређен је велики пријем, на коме је било више стотина званица. Пре пОдне 26 јуна г. Барту посетио је француску школу у Ранкеовој улици. После тога приређена је у његову част заједничка свечана седница Сената и Народне скупштине. Г. Барту дочекан је са бурним овацијама и поздравима чланова Владе, сенатора и народних посланика. У дипломатској ложи, поред претставника нашег Министарства спољних послова, били су папски нунције и посланици: чехословачки, румунски, пољски, турски, грчки, бугарски, дански и француски отправник послова. На галерији, поред великог броја најугледнијих личности, био је Претседник Бео-

своју дужност да је сву пренесем на племенити народ који претстављам. Ја долазим овамо као један смртан француз. Ви примате у мени Француску која остаје (бурно пљескање). Њена бесмргност створена је услугама које је племенитост њеног генија допринела за слободу народа. Начела која је она прокламовала нису никада била само једна филозофска атракција, празна и стерилна. У свима епохама њене историје, она је имала осећање човечанства, чијим је интересима служила и чије је инспирације помогла, па чак и стварала. Има у њој, у њеним ремек делима и у њеним делима, поред неизбежних перипетија и привидних контрадикција, један дух континуитета, ко.ји је, после шеснаестог века, сачувао своју снагу, свој утицај и свој значај. Она је увек више ценила убеђивање, а мање присиљавање, више ценила право које оживљује, него силу која убија. (Пљескање и одрбравање). Ви сте јој, господо, одали ову почаст; да она долази од мене, могло би се сумњати да је то таштина. Долазећи од вас, та почаст добија карактер једног акта правичности. Под овим условом, ја примам ту почаст и захваљујем се на њој. Француска ће биги дирнута вашим хва-