Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 469

лама, јер је уверена у њихову искреност. Без обзира какве су форме и извори њеног стварања, Југославија је увек мрзела хипокризију и презирала улагивање. (Одобравање). Њена вековна слава је у томе што је своју независност заслужила сталном упорношћу свог хероизма. Потлачена од тиранских господара, који су се отимали о њу као око неке залоге, она је трпела њихову доминацију, али није никада продала своју душу. (Одушевљено пљескање и одобравање). Заробљена, она није пристала да буде роб. Она је домовина јаке и поносне расе, која је радије ишла у смрт него трпела лаж. На тај начин она је учинила част човечанству. У име Француске, њене савезнице и вечите пријатељице, ја видим у њеном васпостављању једно од оних неизбежних дела правде која немају нимало да се боје зуба времена. Ви сте, господо, казали, ви сте сви казали, да је Француска сарађивала на вашем националном ускрснућу и да је ваше пријатељство саздано делом и захвалношћу. Ово признање ме је дирнуло. Историја то потврђује. Пре неколико дана, г. Левтић евоцирао је у Паризу, у једном дирљивом говору, мишљења Француза ко.ји су предвидели и припремили, у току деветнаестог века, овог великог века, еманципацију земаља које је Гамбета назвао Славијом Југа. Ова мишл.ења су одјекнула. Од планине до планине, од реке до реке, из долине у долину, ова мишљења имала су продужени одјек, који је био позив на ослобођење. Када је куцнуо толико очекивани час коначне борбе, Србија ,је била спремна. Српски војник био је спреман. Нико није превазишао његову вољу, његову дисциплину, његову храброст, његово стоичко и одлучно презирање смрти. Он се већ био окушао у борби против армија једног народа, који је срећом увидео своју заблуду и постао савезник. Битка код Београда, о којој сам чуо један дирљив извештај, била је после жестоке борбе решена само бројном надмоћношћу непријатељских сила. Срби.ја ,је узмакла само да би се обновила. Француска је примила оно што је остало од једног сломљеног али не обесхрабреног одушевљења. Заједничка победа пружила је 1918 године награду за заједничке напоре. Јединство Југославије било ,је награда за једно право, ко.је није било никада напуштено. То је-

динство је једна национална стварност, која де стална, која се не може одузети и коју неће никаква сила победити. (Бурни аплауз и одобравање). Претставници Југославије, Срби, Хрвати и Словенци, ја вам доносим поздрав Француске. У име њено ја поздрављам Краља Александра (Живео Краљ! бурним и дуготрајним пљескањем пропраћа речи г. Бартуа, стојећи цела дворана са Краљевском владом и дипломатским кором), који је као Регент пре двадесет година примио на себе одговорност Краљевске власти, чија су племенитост и правичност симбол јединства једног вредног и поштеног великог народа, који жели мир достојан једног поново добијеног права. Ви волите Француску, која је била поздрављена одушевљеним усклицима који су се чули на обема обалама Дунава, и које ја нећу никада заборавити. Француска вас воли. Између наша два народа постоји солидарност пожртвовања, чије је право име Братство. Бурним аплаузима и узвицима одушевљења поздрављен је крај говора г. Бартуа. После свечане седнице приређена је закуска у Претседништву скупштине. У вече приређена је у част г. Бартуа вечера у Француском посланству, којој су присуствовали Претседник Владе г. Никола Узуновић, министри г.г. Јевтић, Којић и Шуменковић, чехословачки и румунски посланик и помоћник министра спољних послова г. Пурић. Француским новинарима приредило је вечеру код „Српског Краља" Југословенско новинарско удружење. Бескрајним узвицима и уз бурне овације, Београђани су испратили Оријент-експрес, који је у 10,10 у вече напустио београдску станицу са г. Бартуом. Њ. В. Краљ одликовао је г. Бартуа орденом Белом орла 1 реда, француског посланика г. Нажјара орденом Југословенске круне 1 реда, а француске новинаре орденима Св. Саве II и III реда.

Њ. В. Краљ поклонио Је нови двор за краљевски музеј уметности и археологије

Један Високи Краљевски гест, који нема равног по својој племнитости ни у прошлости, ни у садашњости, изазвао је најдубљи утисак, радост и велику благодарност према Њ. В. Краљу Александру, не само у редовима уметника и пријатеља науке, него у целом народу, а забележен са дивљењем у целокупној страној јавности. Лепу и пространу зграду Новог Двора, у центру Београда, Њ. В. Краљ поклонио је Београду и народу, за велики Краљевски музеј уметности и археологије. Руковођен с једне стране Својим познатим смислом за уметност и љубављу према

старинама, а с друге стране жељом да да потстрека што већем уметничком и научном напретку нашега народа, Њ. В. Краљ, овим Својим поклоном створио је ново жариште наше уметности и науке. Нови двор Њ. В. Краља биће у најскоријој будућности центар, око кога ће се окупљати и из кога ће полазити наш уметнички живот, уз највише старање Њ. В. Краља, а уз помоћ и сарадњу Њ. В. Кнеза Павла, који је досадашњим својим радом и прегањем најбоље показао, колико је у Њему урођена љубав за уметност и колмко је истанчан Његов уметнички смисао и укус.