Општинске новине

Стр. 478

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

чај закона о градовима за изградњу здраве и снажне комуналне политике у нашим градовима. Претседник Савеза градова г. Д-р Крбек дао је детал>но стручно образложење пројекта закона о градовима, а сенатор г. Дане Шарић прочитао је свој одличан реферат о пројекту Закона о градовима. Затим се прешло у детаљну расправу свих проблема, везаних за основне принципе једног савременог закона о градовима. Одлучено је, да се ова расправа, која је трајала један пун дан, задржи за интерну пошто је она претстављала више једну стручну расправу, често прожету нитима најоштрије начелне дискусије. Савез градова за широке самоуправе После вишечасовне дискусије и раоправе свих проблема у детаљима, изабрани су специјални одбори, који су имали да све утврђене принципе, предлоге и захтеве овог пленума Савеза градова формулишу у конкретну форму. Иззршен је избор одбора за закон о градовима, за измену грађевинског закона и за измену закона о недржавним путевима. У одбор за закон о градовима, као најважнији ушли су, између осталих, г. г. претседник Д-р Крбек, ппретседници Васа Лазаревић и Доброслав Богдановић; даље, претседници: Новог Сада Д-р Борота, Цетиња Зубер, Сарајева Д-р Павичић, Љубљане Д-р Пуц и Тавчар, Пожаревца Мих. Крстић, отправник послова Савеза градова г. Слободан Видаковић, Земуна Ник. Фугер, сенатор Дане Шарић, Брода Д-р Дуфек, Марибора Д-р Липолд, Сушака Ружић, Ниша инж. Чавдаревић итд. Одбор је обимно и са студијом проучавао све детаље, који треба да уђу у закон о градовима. Како су принципијелна слагања била већ манифестована у пленуму, то је са искристалисањем заједничких мишљења ишло са доста хармоније. Најдужа дискусија била је око начина избора претседника. Док су прегставници градова Савске бановине тражили систем избора претседника од стране Општинског одбора, дотле су претседници србијанских градова, а нарочито претседник Цетиња Ник. Зубер и отправник послова Савеза градова г. Слободан Видаковић пледирали да народ непосредно бира претседника. г. Видаковић детаљно је образложио овај значајан моменат, доказујући да психологији нашег народа не одговара систем посредног избора претседника. Наш народ је у широким масама политички самосталан, има своје политичко васпитање, своју зрелост просуђивања, свој смисао за најшире самоуправе, и он тражи да унапред зна с ким ће да ради, ко ће му бити комунални вођа и претставник у дому локалне заједнице. И принцип праве

самоуправе, и интереси развоја здравог комуналног живота захтевају да се претседништво градова бира непосредно из народа. Доцније, у пленуму Савеза, овај је принцип био снажно брањен и од г. Добр. Богдановића, првог потпретседника Савеза градова. Исто је тако дугу начелну дискусију изазвало и питање вршења дужности опште управне власти I степена, о чему је врло добро пледирао г. Д-р Крбек као и г. Фугер. Једнодушно је констатовано, да је и у интересу градова и у интересу државе да се ова улравна мисија преда градовима у дужност, као што је то већ у Хрватским и Словеначким градовима. Не мању расправу изазвал'и су и ови остали проблеми широке самоуправе, а нарочито проблем самоуправних финансија. Најзад, формулисане су једногласно све жеље, захтеви и предлози Савеза градова, као и сама резолуција о закону о градовима. Када су одбори завршили свој рад, пленум га је наставио и једногласно примио следећу резолуцију: За закон о градовима са правом широких градских самоуправа 1) Савез градова пре свега моли, да се приликом .израде дефинитивног пројекта закона о градовима узму у обзир претставке и резолуције Савеза градова, које су подношене са конгреса Савеза градова године 1932 и 1933. Савез градова држи, да је такав захтев оправдан, јер градови имају до 2 милиона становника, који по својој интелектуалној и економској снази и вредности имају право да буду саслушани, јер претстављају сва занимања, све професије, али и све економске, културне, националне и социјалне тежње нашега народа и јер својим организацијама и својим умним напорима, својом духовном и материјалном културом претстављају битни део културних вредности и снага нашег народа. Ово долази до изражаја и код јавних дажбина, јер држава већи део својих прихода остварује у градовима, па према државној статистици наплаћује држава на име непосредних пореза у сеоским општинама т. ј. у 4280 општина од 11 милиона становника динара 557,238.844, а у градовима од 2 милиона становника динара 507,707.393. Када би се добила статистика о осталим облицима државних дажбина, а особито о државним посредним дажбинама утврдио би се безусловно сигуран факат, да држава у градовима остварује највећи део својих дажбина, поготово ако се узме у обзир, да су градови не само културни и економски центри, већ и главни консументи свих продуката, да од њиховог капацитета зависи рентабилитет продукције, да град даје радну могућност вредним рукама нашег народа, који у граду тражи зараде, али у град не уноси имовине. Стварати благостање у целој држави али такођер и у градовима општи је народни и државни интерес, јер су градови претежни извор економске, културне и финансијске снаге државе. Нужно је стога да нови закон о градовима даде градовима услове ,за бујан и снажан напредак, јер ако би се он спутао, ако би се њихов полет, напредовање и развој угушио И умртвио, нанела би се највећа штета нашем целокупном народу и држави, која мора да учини највеће напоре да подигне економску снагу, да подигне