Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 479

опште благостање, а тиме и народну привреду као и финансијску снагу државе. 2) Савез градова стојећи на гледишту да је потпуна, ничим неокршена самоуправа градова услов без кога нема ни државног ни комуналног напретка, налази, да будући закон о градовима треба у најпунијој мери да задовољи жеље и захтеве о широкој градској самоуправи. 3) Градови и сад врше најважније послове опште управе, учинили су велике напоре и допринели велике жртве за подизање културних, санитарних и хигијенских установа, за социјално старање па и за државне установе, за државне зграде и саобраћајнице; они су давали знатне доприносе и задуживали се да у првом реду испуне задатке, који су разним законима стављени у дужност градовима или од њих за државне установе тражени. Стога градови моле, да се Законом омогући добро и рационално финансирање и оставе градовима за вршење јавних задатака такви извори прихода, који ће им давати издашна средства за вршење задатака, које им закони налажу, које општи државни интереси и напредак од њих траже, и којима су једино у стању оживети привредни живот и допринети санацији привредне кризе. Примећује се, да задужење наших градова није ии из далека гако велики као у Ческој, Француској и Немачкој поготово, јер наша финансијска статистика приказује задужење од 232 градске општине, лок фактично имамо заправо у свему 75 градских општина. Наглашавамо да су наши градови у много чем^ заостали а нарочито да су иза рата била потребна знатна средства за обнову градова тим више, јер су градови н територијално и по броју становништва порасли попречно за 30.70%, а неки чак и за 100%. Савез градова моли да се поред јединственог Ззкона о самоуправи гралова донесе и Закон о самоуправнчм сћинанси.јама. Та.ј закон треба да оствари све могућнссти и реформе на пољу стварања социјзлно правичнијих извора прихода, а у границама напниое финансијске аутономије градова, који ће градовима дати могућности да развију свој комунални програм и да изведу онај низ социјално-културних реФорама коли се без снажне финансијске базе не дају замислити. 4) Савез градова моли да се оним градовима у лржави ко'и су до сада вршили опште управну власт ппвог стопена та опште управана власт и даље остари како би могли успешно вршити послове, које им је заменио Закон о унутрашњој управи, а искуство је показало, да су те послове добро вршили и јаком инипијативом и добром организацијом на сво.шм подручјима завидно подигли управу у опште а да су и самоуправне послове успешније вршили, јер се и ти послови испуњавају боље и потпуније када град има у својим рукама целу управиу власт. Само су градови у стању унапредити индустрију, трговину и занатство, јер не врше те послове само бирократски већ и другим сретствима а нарочито складном сарадњом са грађанством, унапређивањем удруживања и задругарства те стручног образовања. Градовима који нису до сада вршили општу управну власт првога степена има се оставити, да статутом одреде које ће послове опште управе преузети. 5) Савез градова, заступајући одлучно широку и пуну самоуправу градова моли, да се нарочита пажња поклони доброј организацији градског претставништва и градског надлештва, по готово јединству и селекцији вођства, па сматра да грађанство (бирачи) треба да изабере цело градско веће, а претседник града треба да се бира у градском већу. Ако би се из виших разлога 1/3 градскцх већника посгављала из реда стручњака разних комуналних грана, имао би се избор осталих спровеети по чистом пропорционалном систему, а избор претседни-

ка града препустити целом градском већу. Поједини градови могу својим статутом предвидети ранији начин избора градског претседника. 6) Савез градова моли, да закон даде могућност стварања одељака у сврху да се спроведе рационална унутарња деконцентрација управе у интересу грађанства — нарочито периферног, као и у интересу бољег функционисања централног надлештва које је сада у великим градовима преоптерећено радом, и не може доста брзо свршавати текуће поелове, а камо ли вршити интензивну контролу и воћство целе управе. 7) У решавању положаја општинских службеника Савез градова тражи, да о регулисању свих службених односа одлучују искључиво градови у свом самоуправном делокругу, да градска већа прописују службене прагматике, да постављају општинске службенике и одређују висину њихових принадлежности у оквиру локалних економских и финансијских могућности. Савез градова предлаже, да се општинским службеницима будућим законом о градовима призна сталност, право на пензију личну и породичну, обавезно социјално и здравствено осигурање и апсолутна непреместивост.

Пленум претставника Савеза градова

У вези с тим моли Савез градова да се у уређивању службених односа градских чиновника и њихових принадлежности као и досадањих пензија афирмира начело стечених права. У народу треба сваком згодом утврдити поверење у право, у законом створени правни поредак, у права стечена законским путем. Савез градова жели да то врховно начело у пуној мери дође до израза и у закону о градовима. 8) Савез градова моли, да се у одредбама о надзору државне управе, а нарочито финансијског надзора, обезбеди контрола, али у оквиру самоуправног принципа по ком целисходност цене градски органи. Осим тога моли се да се надзор врши на такав начин, да се административна процедура упрости како би се послови експедитивно и увек у право време могли отправљати и извршивати. Нарочито то важи за грађевинске послове који, ако се на време не отпреме, проузрокују повећање трошкова. 9) Савез градова моли да се у законском пројекту предвиди Савез градова Краљевине Југославије као стално и принудно удружење градова. У погледу стицања чланства општине десетогодишњим боравком сходно § 22 Закона о општинама, Савез градова моли, да се законом о градовима одреди, да се на тај начин не може стећи чланство општине у градовима, јер би то био превелик финансијски терет за градове. осим ако се отворе нова посебна врела прихода за издржавање таквих ста-