Општинске новине
Драгомир М. Поповић, архитекта-урбаниста Г. п. града Београда
Проблеми урбанистичке естехике Београда
„Лепота једног града није луксуз већ потреба као и хигијена". ЈТ. Боние Ма како да су обимне и сложене области које се јављају за решавање при урбанизацији људских насеља, ипак се оне даду подвести под три основна принципа: хигијена, саобраћај и естетика. Сва три су подједнако важна и сва три треба заједно да посреду.ју у целини дела које се организује. Град без хигијене је штетан а у граду без естетике цивилизовани људи не могу живети!
целине, хармонију појединих квартова, улица, паркова, тргова и т. д. па се и без великих трошкова може доћи до лепог и урбанистички естетичног града. Методе су разне, теорије исто тако, али баш највише их има код оних редова који само критикују уметност а ништа не стварају на њеном пољу. Речници веле да је естетика „знаност која одређује услове лепог у природи и уметности". Међутим, естетика не одређује ништа, она само проучава што боље може услове лепог. Она не може дати тачне одређености
Београд, Парк пред Универзитетом
Један град може и без неких нарочитих споменика, и без нарочитих удешавања са зградама које га „меблирају", имати сам по себи живописан положај и пружити неоспорне квалитете специфичне дражи и привлачности. Једноставно има вековно формиране хармоније у себи и то је довољно, док се код других по цену напора, трошкова и великих радова долази до — неповезаности, збрке и ругобе. И ето ту хармонију треба умети организовати, хармонију регулационог плана као
о лепоти, која је толико разнолика и коју свако биће осећа на свој начин, нити је може укалупити у уске формуле које се обично траже. Ми се с тога радије придружујемо оној Платоновој широкој формули по којој је Лепота величанственост истине т. ј. идеја о истини служи као база, што је згодно применити и на савремени Урбанизам и Архитектуру. Јер уметност може по некад да прикаже и нешто ружно у природи, пошто уметничка лепота по Канту „није нека лепа ствар, већ лепа престава о једној ствари", — (мада