Општинске новине

6Е0ГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 829

штину придржава на путу права и враћа је кад је застранила. Но, предвиђене су такође и мере, којима се иде на побољшање градских аката у правцу веће целисходности; државна власт одобрава организационе статуте, даје пристанак на статуте, уредбе и правилнике, чије одредбе имају утицаја и на градске финансије, одобрава буџет и завршни рачун као и одлуке о задужењу града, одлуке којима се везују градске финансије преко рока трајања мандата градског већа, као и одлуке о отуђењу непокретног имања преко одређене границе вредности. Пошто је граду као правном лицу активна легитимација за тужбу пред административним судом призната већ Законом о државном савету и управним судовима, то ово у Закону о градским општинама није поновљено, али је тужба у четири случаја искључена тиме што се административном суду додељује функција расматрајуће управне власти, чиме се он као суд по истом предмету искључује. Недостатак је многих наших нових закона, а не само Закона о градским општинама, што административне судове ангажују као првостепене или расматрајуће управне инстанције и тиме их искључују од суђења, или другим речима, што странке лишавају права тужбе на административни суд тиме што овога успостављају као одлучујућу административну власт. Без обзира на то, колико се тиме слаби заштита општине од повреда њене самосталности управо тамо где би та заштита морала бити најјача, наше је мишљење, да овакво уређење и није у складу са задатком административних судова, како је он утврђен у Уставу и Закону о државном савету и управним судовима. Административном суђењу подвргава се делатност зависних органа контроли независних; пресудама административних судова излучују се из управних аката упливи који су на те акте дејствовали на допуштен ,или недопуштен начин, а потичу од правне и политичке зависности управних органа. Са постављеним му задатком административни суд је у складу све дотле, док .суди, тј. док пресуђује по предметима којима су се управне власти ра-

није већ бавиле и код којих су административни правни лекови исцрпени. Управно одлучивање неподударно је са контролном функцијом над управном делатношћу. Анализовали смо и критички осмотрили основне мисли Закона о градским општинама. Нису то све, па и о онима које смо истакли, могло би се још много што шта рећи. Били разлози које сам навео за узакоњено уређење убедљиви или неубедљиви, једно је несумњиво: закон се не може ни добро разумети ни целисходно применити, ако се он изчупа из целине политичких, економских и социјалних прилика из којих је израсао, из нашег унутрашњег уређења, из исторнјског развитка и карактерних особина народа, из наше друштвене средине. Но, промене према ранијим законима ипак нису такве да би значиле преврат. Надовезујући на оно што је било, закон је крепко закорачио напред, потпомогнут новим искуствима и сазнањима, владајућим научним и политичким тенденцијама, целокупним нашим правним и управним поретком. Упрошћење градског статуса, широка база за активно изборно право, одбацивање колегијалне организације градске егзекутиве, непосредни избор градског претседника, далекосежна деконцентрација градске управе, строга ограничења државне управе при вршењу надзора над градом све ово показује колико је код нас жива и дубоко у људској свести усидрена мисао општинске демократије. С друге стране, у року трајања мандата, у условима за пасивно изборно право, у институцији постављених већника, у праву државне управе да градске акте цени и с погледом на њихову целисходност, јављају се црте конзерватизма, ауторитативна настојања државе, за која смо рекли, да их не треба тумачити као знак политичке реакције противу радикалне демократије, већ као знак делимичне деполитизације градске општине. И, најзад, што је најважније, законом «е дира се у традиционални а и уставно признати положај општине као самоуправе. Слободе самоодлучивања и самоодговорности остају не само правни, већ и етички основ живота и рада градских општина.