Општинске новине
Стр. 854
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
његових установа и бити огледало комуналне политике његОвих управа. Са својих четири хиљаде снимака, колико их фото-архив има од 1930 год. до данас, фото-архив има неоспорно леп број слика о новом и старом Београду. Он је за будуће историчаре спремио материјал о догађајима, који су се од 1930 год. одигравали у Београду. За критичаре општинских управа, фото-архив чува доказе о социалном и техничком напретку Београда. Као одељку са тако финим задатком — треба му поклонити пуну пажњу, дати му могућности да постави своје темеље и да се систематски развије. Фото-архив је у нашој Општини сувише млад, да би се сада могао оценити његов значај. Стар свега пет година, фото-архив зна данас оно што и ми знамо, јер смо сви сведоци онога, што је он забележио. Али кроз десет, двадесет, педесет година он ће знати оно што многи неће знати. Генерације ће се изменити. Старији ће умирати, а млађи долазити. Фото-архив ће остати сталан. Он ће, ако се систематски води, постати неисцрпно врело за све што се у Београду збивало. Сваки који се за Београд буде ин-
тересовао, наћи ће у фотоархиви огромног материјала за истраживања. Кроз деценије он ће бити живи споменик, који ће потпуно објективно приказивати људе и догађаје. Мени све ово изгледа доста убедљиво, да би било потребно навести још оно што раде градске општине других народа. Западне државе су у том погледу отишле далеко. Оне се не задовољавају тиме да развој својих градова чувају путем фотографије, већ чине то и помоћу филма и тон-филма. Будуће генерације имаће прилике не само да виде поједине слике, које пружа фотографија, већ ће моћи да посматрају развој свега, и не само све да виде него и све да чују. И ми смо дужни да будућим генерацијама пружпмо све оно, што нам данашња техника омогућава. Људска је особина и то лепа особина да се интересује прошлошћу. На ту особину указано је већ на почетку овога чланка. О томе и Београд треба да мисли, и зато треба да својој младој установи фото-архиву при одељку за штампу и туризам поклони ону пажњу, коју он по своме значају у пуној мери заслужује .