Општинске новине

Стр. 22

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

то треба да буде њихова главна дужност од проблема дечје заштите па до питања рад•ничких, види се најбоље из цифара, које они дају за социјално старање. Док на пр. за социјално старање дају енглески градови 28.6%, ранија Бечка општина 22.7%, чехословачки градови 14%, Софија 10% и т. д., дотле су наши градови дали у 1933 г. просечно свега 3.71%, или у суми укупно 47,112.466 динара. Та сума углавном долазила је из градова (поименце наводимо само оне градове који су у току 1933 г. давали за социјално старање више од 500.000 дин. годишње):

у суми — дин.:

Загреб

. 11,570.216

Љубљана

. 9,254.293

Београд

. 5,666.590

Марибор

. 2,513.468

Сарајево ......

. 2,338.500

Сушак

. 2,326.200

Осијек

. 1,809.549

Сплит

877.500

Карловац

797.121

Нови Сад .....

704.015

Панчево

663.823

Суботица

637.320

Скопље

628.000

Цеље

623.043

Вараждин

571.763

Велика Кикинда . . .

509.000

Сви остали градови дају

за целокупно <

цијално старање укупно 5,622.065 динара или по свега просечно 114.000 динара од града!*) Исто тако интересантна је и просечна висина процента кога градови појединих бановина дају за ооцијалну политику, према целокупној суми њихових расхода у 1933 г. Процентуелно, највише су давали са социјално старање градови Словеначке (Дравске) и то просечно 7.43% од целокупних расх-ода. Затим градови Дринске бановине (5.86%), Савске (4.46%), Приморске (3.17%), Вардарске (2.85%), а најмање Врбаске (0.98%), Управе града Београда (1.73%) и Моравске бановине (2.26%). Свесни смо да су >ово врло тешке констатације, али смо исто тако свесни да се само овако непристрасним и јавним регистрова-

*) Нажалост има градова који су за целокупно социјално старање дали петнаест пута мање него што су потрошили за канцелариске расходе у току буџетске године! На пр. један мали град од 3000 становника давао је 1932 г. 2000 дин. за социјално старање, од укупног буџета расхода, који је износио преко 1,300.000 дин.! а један други полуиндустриски град од 12.000 становника дао је у 1933 год. за социјално старање 15.000 дин. од буџета расхода, који је износио скоро 2,500.000 дин.

њем може покренути и изменити стање ствари. Београдска општина, а за њом и све остале, не сме да заборави да се комунална политика сваке градске општине инспирише интересима већине њенога становништва. Социјална политика >се по превасходству води по интенцијама грађанске већине. А према службеној комуналној статистици, оД 115.106 београдских становника, који привређују, 104.238 њих јесу економски мали и сиромашни радни грађани (радника 66.983; чиновника « пензионера 30.000; занатлија 4.803; малих предузетника 2.453), а само 10.863 грађа,на јесу економоки јачи. Наши су сви (градоеи данас, градови малог сиромашног човека (а нарочито Београд!), те се због тога и социјална политика градских општина — то понова подвлачимо мора водити у смислу животних интенција њихових сиромашних породица, које у већини случајева немају ни основни материјални минимум за пристојну егзистенцију! X — Културна пропаганда града, заједно са развојем туризма и унапређивањем локалне трговине и занатства, треба да буде један плодоносан објект комуналног стварања. Сви градови Запада дају велике суме на културну пропаганду и туризам, јер су свесни да им се ти издаци враћају у стотину пута већем износу, кроз оживљену привреду и промет града. Свесви ове велике истине, многи наши градови, нарочито словеначки, развијају последњих година снажну .пропагандистичку и туристичку акцију, као и помажу свесрдно развој своје локалне привреде путем сајмова, разних изложби итд. У 1933 год. за развој туризма и унапређења локалне трговине и занатства градови су дали веће суме, од чега само на Љубљану долази 8,234.508 динара. После словеначких градова, који дају 5,02% од свих својих расхода *на ове циљеве културне пропаганде, промета странаца и лривредног унапређивања града, долазе градови Врбаоке бавовине са 1.55%, Приморске са 1.23% и Вардарске са 1,13%. Градови Управе града Београда, по суми издатих раехода (0,47% од својих расхода) за ову тако значајну грану културно-пр«вредне делатвости, долазе међу последње. То даље не сме да буде. Културна пропаганда Београда као престонице и Пијемонта Јужних Словена заслужује много већу пажњу; исто тако и питање оживљавања привредне делатности н. пр. путем установљавања већ давно потребног београдског велесајма и похмагањем свих врсти привредних изложби. Мора се, такође, пружити материјална потпора туристичкој акцији, јер се она, без икаквих материјалних сретстава, не може довољно успешно да води! Одељак за културну пропаганду, туризам и штампу Београдске општине