Општинске новине
3
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 23
улаже огромне напоре, нарочито за пропаганду Београда «роз инострану штампу, али све је то у несразмери са најмизернијим материјалним сретствима, која су му стављена на расположење. XI Из наше табеле расхода остале су нам неанализиране само две позиције — градска привреда и градска предузећа — али ту се неможемо упуштати у детаљнију анализу пошто још нисмо добили билансе ових градских предузећа, а без 'тога се не могу дати никакви конкретни детаљни закључци. Муниципализација савремене градске општине претставља један поеебан проблем за себе. Интервенција градске комуне у тржиште и привредне односе града путем властитих продукционих и привредних предузећа са једне стране и социјалније коришћење градског „монополског права" за многе комуналне добробити (н. пр. снабдевање грађанства јевтиним елвктричним осветљењем, водом, плином и др.) с друге стране претставља једну од најзначајнијих мисија савремене градске општине. Док већи градови, нарочито са ранијег подручја Хрватске и Словеначке, са прилично смисла врше и ове привредне дужности муниципализираног града, дотле апсолутна већина наших мањих градова још је на ступњу такве комуналне неразвијености да своја предузећа и градску привреду ствара тек у ембриону. На градску привреду релативно највише дају Сушак, Осијек, Сплит, Љубљана, Загреб и Марибор. Градска предузећа, и по суми расхода као и по облику прихода, најјача су у градовима Загребу, Марибору, Београду, Љубљани, Сушаку итд. XII Ради потпуније слике овог нашег критичког приказа расхода градских општина, подвлачимо да тринаеста позиција нашег табеларног прегледа „сви остали расходи" од-
носи се, између осталог, и на расходе репрезентације града, затим т. зв. партије непредвиђених расхода (које су код многих већих градова одлазиле такође на репрезентацију, личне расходе и трошкове за изненадне градске недаће као поплаве, елементарне недаће итд.), као и на обавезе из ранијих година. Тиме смо завршили бар у општим цртама анализу расхода наших градова. Какав треба да је закључак?!... — Зар све наше констатације, тешке али неминовне, не говоре да се многе наше градске општине морају из основа регенерисати, препородити, оживети, нагнати на прави конструктивни комунални рад и праву социјалну акцију, и тако их ослободити административне стерилности и бирократске апатије. „Овакво стање не сме даље да траје. Општина 'је на првом месту позвана да живот својих грађана учини бољим и културнијим. Јер самоуправне функције данашње градске општине — да то подвучемо још једном на привредном и социјалном уздизању народа и његовој културној ренесан-си и јесу праве функције савремене градске муниципије, а њене административне дужности су споредне, привремене, често од надзорних власти наметнуте и за регенерацију наше расе безберно мање важне, па чак и безначајне... Од комунално-социјалне акције градских општина очекује се, и то сваким даном са све већим правом, да ублажи страхоте мизерног живота сиромашног радног грађанства и да низом мера јавне интервенције побољша живот огромних народних маса у погледу здравља, становања, исхране, заштите деце, сузбијања туберкулозе и осталих социјалних болести, једном речју да радним и корисним елементима градског живља омогући бољи, праведнији и сношљивији живот!