Општинске новине

Слободан Ж. Видаковић, шеф Одељка за штампу, туризам и културну ш пропаганду гр. Београда

Критички ооглед на комуналне финс^нсиЈе наших градова — Анализа градских расхода према статистичким подацима Савеза градова —

И овакав какав је нови Закон о градским општинама (а он има пуно врло добрих, унификативних одредаба, али и пуно слабих, скоро немогућих прописа*) — не може се са пуним ефектом применити у живот све док се. не донесе Закон о комуналним финансијама. Садашње, важеће одредбе Закона о градским општинама о комуналним финансијама непотпуне су исто толико колико и штуре одредбе о правој социјалној политици општине или, колико су неправичне одредбе о ништењу законито стечених права градских службеника, на којима почивају све општине у нашој држави!... Самоуправним финансијама није још поевећен специјалан закон, као што то мора да буде, него су оне нормиране са неколико непотпуних**) и у већини реакционарних одредаба у VII глави Закона о градским општинама (§§ 113-—129). Уместо да су нормирани савремени принципи социјално-правичних извора комуналних прихода и рационалне поделе градских расхода, —- кроз Закон се оживотворило једно јако наглашено и бирократизирано финансиско туторство надзорних власти над комуналним финансијама градских општина. Међутим, тежње градова за финансиском аутономијом напредне су, либералне и социјално праведне; оне се огледају у неокрњеном праву градова да сами изналазе своје финансиске изворе, да се сами старају о својој комуналној заједници, да у несметаном финансиском полету своје муниципије не буду ометани ни игноранцијом једних, ни бирократиз-

*) Види о томе н.пр. чланак г. Д-р Рад. Белића у „Београдским општинским новинама", број 9 за 1934 го-дину. **) У тим одредбама нормирани су у главном само ови детаљи од општег карактера или другостепеног значаја: општи прописи о заштити осно-вне имовине града, одредбе о зајмовима и техничкој страни буџетирања, о одобравању истот од надзорних власти, о дванаестинама; о завршном рачуну; три релативно добра члана о градским привредним предузећима и, најзад, о праву егзекутивне наплате градских дажбина!

мом других! Још тачније речено, они траже кроз свој земаљски Савез, као врховни комунални форум, Закон о комуналним финансијама, који ће учинити једнообразном не само финансиску акцију општине него и финансиски надзор државе! Финансиска пракса наших градова постала је у већини немогућа, стереотипна и примитивна. Расподела расхода, како се данас врши у већем броју наших градова, одговарала је времену од пре 50 година, када су српске градске општине имале само незнатне санитарне дужности, регрутно-гласачке спискове и — пелцовање деце... „У исто тако нездравом стању налазе се и градски приходи по својим облицима... Али не треба се чудити овом несређеном стању финансија многих наших градова, као и многобројним жељама тих градова, које су најчешће умесне, али каткад и неостварљиве. Финансиско стање код већине наших градова је тешко, понегде и критично. У истраживању нових финансиских путева и новкх оријентација губи се због тога врло често компас. Понекад се збуњено и не схвата суштина самога проблема. Један од тих момената лутања био је и захтев многих градских општина да се одозго, од стране самог Министра финансија, октроише нека врста опшгег, шематизираног буџетирања, једнообразног за све градске општине. И око тога су пре неког времена данима ломљена копља, а технички системи и шеме најдетаљније проучавани. Ако је та тежња само у тех(ничкој страни буџета — онда је шематизирање његово могуће, али је то у овој тешкој ситуацији безначајно, јер се техничким решењем проблема начина буџетирања не решава и сам финансиски проблем. Међутим, финансиска шематизација (и облика прихода и врсти расхода) апеолутно је немогућа и неизводљива. Законом о комуналним финансијама морају се прописати опште линије у изналажењу социјално што праведнијих извора прихода и исто тако правичној и рационал-