Општинске новине

Стр. 14

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ној подели расхода — али се не може ући у таксативно набрајање ни свих облика нрихода*), ни свих врста расхода. Детаљно шематизирање комуналних финавсија под условима дијаметрално различитих локалних привредних прилика и односа, апсолутно је немогуће, а могуће је, и нужно је да се што пре Законом о комуналним финансијама у главним линијама пропишу и одреде путеви**) и границе комуналног .финансирања, да се обележи природа основних комуналних извора и да се онемогући сваки покушај да комуналне финансије буду социјално неправедне и реакционарне. То је довољно. Детаљисања треба оставити самоуправи града, њеном слободном полету, увиђавности и њеном најбољем познавању својих локалн-их прилика... Међутим, у отсуству праве и нормиране градске финансиске самоуправе, надзорне власти, бановинске, као и централне, суверено преиначују или цензорски бришу поједине буџетске позиције! И ту нема строгог законског критериума. . Често пута што се једном граду допушта, то се другом најстрожије касира! Ту, најзад, није кривица до тих органа надзорних власти, јер они једино тако и могу да раде када немају прецизних законских норми на основу којих би базирали свој рад. „Морамо објективно признати да ни самом Министарству финансија, (чије Одељење за буџете са Отсеком за самоуправне финансије увек показује похвалну предусретљивосг како према градским општинама, тако и према Савезу градова и његовим претставницима) није лако при одобравању градских буџета, кад се уопште још ни до данас не располаже тим основним начелима са којих би се у оваквим случајевима требало полазити. Градови се жале, понекад уистини депласирано, али најчешће оиравдано, да им се од стране надзорних власти кочи финансисКа самоуправа, па чак да се у појединим случајевима неједнако и поступа. За то често неједнако поступање Министарства финансија при одобравању разних облика прихода, тачно је рекао сам претставник министра финансија, на једном ранијем скупу Савеза гра-

*) Могу ли се таксативно изједначити сви ко-мунални приходи када: Силит на пр. има рибарење и разне индустрије специјалних приморских артикала; Дубровник —*• туризам; Охрид са Стругом има своје пастрмке и јегуље; Скопље и Велес опијумски катран; Куманово има своје жито-; босански градови шуме; многи словеначки градови имају добро изведену електрификацију и рђаво изведену — трошарину! Затим, словеначки градови имају добро постављену локалну индустрију; Далмација има вино у цистернама, док Црна Гора и Херцеговина — кишницу у цистернама! итд., итд.? **) Види о питању реформе комуналних финансија детаљније у нашој студији „За комунални препорођој" .— 1932 год.

дова, да то неједнако поступање доиста постоји, али да оно не потиче из каквог личног расположења, него због тога што многе градске општине већ годинама практикују извесне неправилне или неправичне приходе; док их друге тек уводе. Код првих је то постала већ нека врста традиције, стеченог права; код других тек покушај. Првима је Министарство финансија одобравало тешког срца те неправилности; другима је категорички ништило! Зар и овај детаљ не говори у прилог хитне потребе једног специјалног Закона о самоуправним финансијама? . . . За начелно брисање унесених прогресивних пореза и диференцираних приреза у понеким градским буџетима није ни на једном заједничком скупу претставника Савеза градова и Мин. финансија дато никакво званично објашњење, ма да би то објашњење било драгоцено, те га ми већ одавно тражимо! Када градови захтевају и примају прогресивну порезу, онда се треба упитати, зашто је Министарство брише? Зар Министарство сме да допусти да градови у погледу финансиском буду напреднији од највише државне финаноиске институције!? Прогресивни порез до граница његове реалне изводљивости доклегод он не пређе V фискалну утопију, спада у најсоцијалније општинске пореске облике. У социјално тешким приликама, као што су данашње, одавно препоручујемо обавезно увођење специјалног социјалног приреза за неупослене, на бази, коју смо предлагали још на прошлогодишњем Конгресу Савеза градова.*) И коликогод нас радује прогресиван

*) Пошто се тачно утврди број градске неупослене радне снаге, потребно је да се живо и без одлагања приступи помагању њеном. Место досадашње хуманита ;1не политике, која неупослене раднике снижава на ниво просјака, а овом дужном социјалном помагању неупослених грађана даје карактер милостиње, треба усвојити принцип конструктивног помагања. Једнсм хитно изведеном мобилизацијом свих расположивих финансиских средства за овај циљ и свих умних и физичких снага, потребних за извођење социјално-комуналног плана — треба приступити формирању великог градског фонда за борбу противу неупослености путем јавних радова. На које материјалне извсгре може да рачун^ тај градски фонд? — На пример, на следеће: а) буџетске кредите, који се морају предвидети овогодишњим буџетом у износу најмање од 10% целокупних расхода; б) доцније употребе и кредита из непредвиђених расхода и делом разних за данашње прилике депласираних буџетских позиција (на пр. за репрезентацију, свечаности итд.), а по претходном одобрењу таквих вирмана; в) »бавезном концентрацијом свих хуманих фондова и локалних друштава; г) специјалном помоћи Министарства социјалие политике; д) сталном државном дотацијом; ђ) увођењем у свима већим градовима социјалног ■ прогресивног пореза или приреза за борбу против