Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ _ ца, па према томе у недостатку редовних прихода и задужити се. Да, али је услед тога задужења дошао и огроман износ ануитета, који не допушта да се може обратити већа и боља пажша многој корисној установи Општине Београдске, а напосе социјалноздравственој служби. При свему томе, ја вас, Господо Градски већници, уверавам да ће социјално-здравствена служба бити предметом моје сталне пажње и да ћу са своје стране за ту службу учинити свв што се може. Мени ће увек бити пред очима добро оних грађана који с правом гледају у Општини највећу социјалну уетанову. Ја ћу све напоре улагати да се побољша њихово тешко материјално стаље. И свим силама ћу се трудити да се здравствене прилике, под којима трпе највише материјално незбринути грађани, из основа поправе. С ретким задовољством констатујем, да се на пољу санитетском већ и сад знатно кренуло напред захваљујући свесрдној агилности еминентних стручњака ново формираног санитетског савета Градске општине. И ако овако оскудан у погледу кредита, Предлог буџета за 1935 '36 годину, поред осталога, предвиђа и потребне кредите за задовољење чисто културних потреба Београда. Кредити предвиђени у ту сврху повећани су, а у једној од купљених зграда биће смештене наше културне институције, те ће тако благотворна активност ових установа добити и нужну материјалну основу. Свесни значаја културних задатака престонице и главног Југословенског града, каз и улоге коју је Београд играо у историји нашег духовног живота и, још више, свесни важности мисије будућега Београда на томе пољу, ми смо образовали Културни одбор. На уепех културне активности наше Општине ми гледамо с поуздашем, јер се на челу тога Одбора налази наш врло истакнути југословенски писац и јавни радник г. Душан С. Николајевић. Као што видите, Господо Градски већници, ми смо за ово врло кратко време учинили све што је било временски могуће, и у буџету предвидели онолико колико је с обзиром на садашње стање општин. ских финансија било могућно. Наши се напори неће на томе задржати и ми ћемо настојати, да се у току извршења нашега буџета изналазе нови извори и тако све више задовоље потребе које смо из наведених разлога за сада могли само делимично у обзир узети. Примећено је, да је у Предлогу буџета предвиђено много кредита за вртарске об|екте, као што су травњаци, паркови, сквзрови, дрвореди и томе слично. Ја сматрам да с погледом на побољшање здравствених услова градског становни!штва, које се побољшање може добити и путем зеленила, да ова примедба не може опстати. Не одржавати паркове, напустити травшаке, значило би занемарити један од битних здравствених услова варошког грађанства. Наша настојања мојрају ићи све јаче у томе правцу, да се Београду обезбеди што више зеленила, што више вегетације, јер је то насушна потреба нашега Iрађанства. Што се тиче кредита који су предвиђени за техничке радове, који треба да допринесу побољшању хигијене у Београду, као штр су радови на ка-

Стр. 193 нализацији и калдрмисању улица, ја усвајам ту примедбу и немам ништа противу тога да се ти кредити повећају, под резервом да се за то повећање нађе потребно покриће. Сугестију и предлог о оснивању Регулационог фонда прихватам као једну потребну институцију, те ћу предузети потребне мере да се образовању овога фонда што пре приступи. Покренуто је и персонално питање и речено је, да у Општини има више особља него што га стварно служба потребује. Ја сам, ако се сећате, у своме експозеу и о томе говорио и изложио сам вам своје гледнште. Приликом састава овога Предлога буџета, услед краткоће времена није се могла да спроведе потребна ревизија. Али, приликом доношења Статута сходно § 100 Захоиа о градским општинама, ми ћемо ову ревизију извршити и спровести потребну систематизацију чинвоничких места, а с тиме у вези утврдити, поред звања, и принадлежности општинских службеника. У свакоме случају ово персон;ално питање доста је сложено и са тога гледишта намеће се да у његовоме решавању будемо пр&вични и предострожни. Ради убрзања рада по персоналноме питању, у финансиским овлашћењима овога Предлога предвиђено је овлашћење, да ова Упр:ава може донети потребне статуте, на основу којих ће се доцније извршити реорганизација општинске службе и све што је у тесној вези са реформисањем општинске службе. То је доказ да смо при саставу овога Предлога буџета водили рачуна и о томе важноме питању. Што се тиче наших привредних предузећа, у колико сам се и сам могао до сада уверити, постоје многа питања која се морају што пре решити. На овоме месту ја сматрам да је потребно да нагласим, да смо већ предузели потребне мере да се служба у нашим привредним предузећима рационализује, и то из двојакога разлога: прво, да наша предузећа одговоре у пуној мери наменама и задацима који су им поверени, и друго, да се рационализацијом службе постигне појевтињазање саобраћаја, воде и електричне енергије. Али, с друге стране, морам вас, Господо градски већници, потсетити на то, да је Општина београдска у томе погледу везана уговорима који су вам познати. Измена ових уговора полазна је тачка за појевтињавање саобраћаја и електричне енергије, као и воде. Према томе, треба почети од те тачке. У колико нам је време то допустило, ми смо нешто већ у томе правцу предузели и ми се надамо да ћемо морати да нађемо потребан излаз из постојеће ситуације. За цело, није то тако мали терет за наш буџет, кад Општина сходно уговору мора за годину дана да плати за електричну енергију Ноеој електричној централи 41 милион дкнара. Док је Општина сама производила електричну енергију, њен је буџет по томе основу био терећен највише са 20 милиона динара. Међутим, сада се је тај тергт удвостручио, и то је за нас у овоме тренутку прави камен спотицања за појевтиљавање саобраћаја и електричне енергије. Зато ћемо сви скупа настати да нађемо правично решење и за Општину и за њеног концесионара, с тим да иза тога решења може наступити могућност преиначења саобраћајне, електри-