Општинске новине

Стр. 194

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

чне и водоводне тарифе у корист нашега грађанства. Као што видите, Господо Градски већници, својом сопственом иницијативом ми смо ставили на дневни ред сва она питања од чијега се решења може очекивати побољшање службе, растерећење буџета и растерећење грађана. Ми ћемо предузети све што је потребно да се ова питања стално проучавају и да се једно по једно од њих скида с дневнога реда, у очекивању да ће њиховим решењем доћи до пунога изражаја наш програм. Сматрам да сам у главноме овим одговорио на све примедбе, које су у току начелне дебате учињене. Али и поред тога ја вам стојим на расположењу да овај свој одговор допуним обавештењима и податцима у колико се за то буде указала потреба приликом дискусије у појединостима. После овога одговора, ја вас молим, Господо градски већници, да примите Предлог буџета за 1935/36 годину са финансиским овлашћењем и анексима у начелу и да приступите претресу овога Предлога у појединостима. Исто вас тако молим да и на даље у вршењу својих већничких дужности уносите, за просперитет свима нама милог Београда тако нужне ваше драгоцене воље и драгоцена разумевања животних општинских питања. Ја вас топло молим, јер само од вас, мојих одличних сарадника, за!виси хоћемо ли ми оправдати праведна очекиваља свих београдских грађана. Приликом претреса у појединостима, молим вас да имате у виду да нам остаје врло мало времена и да је с тога потребно да у тај наш рад унесете што више експедитивности и добре воље, како би наш буџет могао на снагу да ступи 1 априла ове године. (Буран, једнодушан аплауз и дуготрајно одобравање). Затим је градско веће са 55 гласова према 1 примило у начелу предлог буџета за 1935/36 годину. Дискусија у појединостима Пошто је буџет у начелу примљен, прешло се на дискусију у појединостима. Претрес у појединостима вршен је по главама. Код I главе „Претседништво" први је узео реч г. Душан Николајевић, који је захвалио Буџетској комисији и Претседнику г. Илићу што је у буџету дата једна основа и потребан замах Иултурној активности општине,, а у исто време молио је да се појача по- зиција за пропаганду туризма. Г. Аца Динић поновио је своја излагања о туризму и његовом значају за привреду, молећи да се унесе позиција од 100.000 дин. за пропаганду туризма. Г. Богдан Крекић предложио је уштеде на позицији већничких и осталих дневница, као и код позиције на репрезентације и свечаности, и да се ова позиција може трошити и на културну репрезентацију. Г. Крекић тражи тешњу сарадњу са свима институцијама које општина помаже новчано. Што се тиче субвенције Народном позоришту, н>у не би требало давати у новцу, већ из те суме куповати карте и раздавати их народу преко културних друштава, у која да уђу и радничиа и намештеничка.

Г. Павле Кара-Радовановић молио је да г. претседник учини потребан корак да ое из кредита за јавне радове од државе добије која сума за унапређење туризма Београда. Претседник Буџетске комисије г. Јеша Протић одговорио је да је комисија била убеђена да за туризам треба нешто предвидети, али се из суме од 300 хиљада, предвиђене за свечаности, могу вирманисањем извесне суме употребити за туризам и остале потребе културне пропаганде Београда. Ово је веће са задовољством примило к знашу. Код Општег одељења г. М. Благојевић предложио је да ое положаји деловође и директора Оипгтег одељења споје у један, јер то изискује природа самог посла. Деловодство је централна администрација градског већа и материјал из појединих одбора ту се истиче. Поред тога г. Благојевић је молио да се предвиди кредит од 150 хиљада динара, да би се могао ангажозати известан број адвоката при правном отсеку, што је неопходно с обзиром на обим послова тога отсека. Овај предлог помогли су г. г. др. Фридрих Попс и Добра Богдановић, члакови правног одбора. Г. Ј. Протић указао је на могућност да се ово питање реши без повећавања кредита, на тај начин што би се ти адвокати платили из суме предвиђене за хонорарно чиновништво. Поводом суме од 600 хиљада динара која је предвиђена за осигурање радника, г. Јован Гавриловић покренуо је питање о доношењу правилника за осигурање општинског радништва, чиме би општини био смањен садањи терет за осигурање, а радништво би поред лечења, лекова и новчане помоћи у болести добијало и пензију у старости. 11ретседн ик г. Илић захвалио је г. Гавриловићу што је покренуо ово значајно питаше. Општина има преко 50 својих лемара и неразумљиво је да се особље општинско треба да лечи код уреда, коме општина дугује 10 милиона динара. Да се ово питање проучи наименована је нарочита комисија која ће о томе поднети свој извештај. Општински лока;>и и иначе лече ове службенике, јер код општине добијају бржу помоћ него код уреда. г. Илић такође истиче потребу појачања правног отсека и прима предлог г. Протића на који начин да се то постигне. Г. Б. Крекић је у погледу појачања правног отсека изразио жељу да се то изврши у границама садањег општинског порсонала, пребацивањем из других отсека. Што се радничког осигурања тиче, г. Крекић замера што је општина утрошила 5 милиона радничког доприноса за осигураше. Општински лекари имају доста посла и неће моћи обављати и овај посао, ако ее не ангажује још толико лекара колико општина данас има. Затим се прешло на главу III; Судско одељење. Г. Крекић је упозорио на спорост рада у Суду добрих људи и молио је да се у послу заведе потребан ред. Г. Д. Богдановић је скренуо пажњу на велики број „вршилаца дужности", молећи да се поставе стални чиновници на свима тим местима.