Општинске новине

Стр. 146

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

и да буде пример соицјалне широкогрудости. Међутим у погледу вршења социјалних задатака Београд међу девет најугледнијих општина у држави заузима последње место. Због гога констатује крајње неправичну социјалну политику Општине београдске. Истакао је да је станбено питање горуће питање за Београд. Станови перпферијског света препуни су и без хигијенских услова за живот. Станови у центру града зврје празни, јер сиомашан свет нема сретстава да плаћа високу кирију. Изградња станова је, поред свог социјалног зиачаја и важан привредан посао, јер пружа могућност упослења радном свету. Г. Крекић је учинио и неколико сугестија за решење овога питања и пледирао зато да држава од милиарде динара за јавне радове издвоји извесну суму за подизање станова у Београд[у. За овим је г.',Керкић говорио о техничким радовима Београдске општине и изнео да је у буџету предвиђена незнатна сума за ту сврху. Позицију за паркирање Београда, која преставља значајан износ, треба смањити и утрошити на социјалне функције на изградњу канализације, водовода и калдрме, јер то значи уношење хигијене у град. За привредна предузећа рекао је да су бирократисана и да не дају оне резултате који се од њих очекују с обзиром на учињене инвестиције. Ова предузећа треба ставити на комерциалну основу, издвојити их у самосталну груп1у, са самосталним буџетирањем, јер та предузећа треба да послуже као основица за изградњу Београда. Предложио је да се сахрањивање грађана врши од стране (Општине и да се допусти да се у крематоријуму спаљују они, који изразе зато жељу. Општина у том погледу не би требала да чини сметње. Код лицитација треба омогућити да заинтересована лица директно учествују и поједине послове треба делити ситним занатлијама према групама заната. Приликом одређивања услова за лицитацију треба предузимачу фиксирати радничку надницу, јер предузимаич шпекулирајући на радничкој надници искоришћуј ситан раднички свет. Г. Крекић је критиковао порески систем Општине у коме најважније место заузимају трошарина и друге посредне [порезе, које претстављају најнеправичнији порески облик. Док Београд у погледу социјалних задатака стоји на последњем месту дотле међу 9 најугледнијих општина у држави у погледу трошарине и других посредних пореза стоји на првом месту. Констатује да је порески систем Београдске општине крајње неправичан, и да сразмерно функцијама Општине на социјалном пољу и сразмерно са пореским оптерећењем Београдских грађана иде и морталитет. Статистиком доказује да је просечан век радника 34 године, а крупног капиталисте и бан«ара 58 година. Дугови Београдске општине

претстављају једно сувише тешко.(бреме и због тога Општина београдска кроз дуги низ година неће моћи приступити каквим озбиљнијим пословима. Општина треба да се труди да се дебалансира оних дугова са најтежим каматама, који упропашћују њено буџетирање. Најзад подвукао је потребу да самоуправа Општине београдске што пре пређе у руке слободно изабраних претставника београдских грађана. Већник ?• Стеван Мнлутнновић. изнео је напоре буџетске комисије да одржи буџетску равнотежу и смањи расходе. Да би се буџет остварио потребно је извршити рестрикције код општинског особља. Похвална је иницијатива г. претседника да се у току ове године донесе статут који ће регулисати положај општинских чииовника и службеника. Од реорганизације трошаринске службе која се налази у току с правом се може очекивати знатно повећање прихода. Проширењем трамвајског и аутобуског саобраћајиа на Земун и предграђа престонице, такође дају наду да ће се увећати приходи Општине од саобраћаја. Потсећа на изјаву г. претседника да ће ова општинска управа приступити смањењу грађевинских такса и дажбина. Кроз буџет треба спровести штедњу у сваком погледу, а нарочито код хонорара, награда, тантијема и специјалних додатака. За социјалну помоћ требало је у буџету предвидети већу суму, јер је огроман број сиромашног становништва у Београду, коме је та помоћ потребна. Пледира да се изврши ревизија сталних и привремених месечних помоћи, како би се у том погледу учинила правичнија расподела. Са задовољством 1 констатује да је Општина предвидела знатне дотације за културне потребе Београда. Изнео је и питање регулације Београда које је до данас спровођено на један нерационалан начин. Истакао је потребу образовања регулационог фонда, из чијих би се сретстава плаћали издаци за регулацију града. Обавештава градско веће да је од стране Одбора за експро-апропријације израђен правилник за регулациони фонд и да ће ускоро доћи пред Веће на одобрење. Изјављује да ће галсати за буџет. Већник Г. Милан Нешић износи да је уз предлог буџета требало поднети завршне рачуне, који треба да послуже као база за буџетска предвиђања. Реалност буџета је релативна и зависи од многих услова и момената, а дело и од вредности, оданости, спреме и поштења општинског чиновништва. Буџет личних издатака најмањи 'Је од свих буџета за последњих 6 година. Питање односа материјалних и личних издатака несумњиво је важно, али за одређивање тога односа нема једног општег и објективног критеријума. Лични издаци нису довољно еластични да би