Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 145

б) Трошкови колаудирајуће комисије у динара 84.Укупно споредни трошкови динара 501.Тако да целокупна сума окончаног рачуна износи: Предузећу ,,Ограп" за извршене радове 521.072.90 д. За споредне трошкове 501.— д. Целокупна сума окончаног рачуна износи 521.573.90 д. Целокупна сума окончаног рачуна има да падне на терет посебног калдрминског фонда Општине београдске сходно решењу Министарства финансија IV бр. 20569 од 3 августа 1934 године, којим је ангажован кредит у суми од 521.575.92 динара. 9 На предлог Претседника О. Бр. 6924 јГрадско веће је Одлучило: 1. — Да се усвоји протокол суперколаудације комисије одређене решењем Суда Т. Д. Бр. 26521/34 за дефинитиван преглед израђене калдрме у Цвијићевој ул. I и II део и :на једном делу ^Димитрија Туцовића и Гробљанске улице, а за који је посао према протоколу колаудирајуће комисије и узешењу Оуда Т. Д. Бр. 2657/33 и Одбора О. Бр. 2715/33 предузимачу инж. г. Лази Костићу исплаћено 1,712.885.79 динара. 2. — Да се у вези образложења суперколаудационе комисије предузимач ослободи одговорности за кварове у калдрми проузроковане неизбежним слегањем насипа и за дефекте на бетонским тротоарима испод Гробљанског моста, створене слегањем потпорних зидова, које је радио други предузимач:. 3. — Да се горе поменути посао дефинитивно прими и предузимачу инж. г. Лази Костићу врати основна кауција, пошто претходно положи општинској благајни суму од 1.670.— динара, која одговара издатку, са којим ће Техничка дирекција на пролеће поправити кварове на бетонским радовима, који су настали под дејством саобраћаја и за које предузимач сноси пуну одговорност. 10 Код тачке дневнога реда: ^,Предлог буџета за 1935/36 годину'" настављена је начелна дискусија, у којој су учествовали: Већник г. Богдан Крекић, који је одмах у почетку свога говора нагласио да је буџет израђен без познавања социјалне структуре Београда, без познавања имовног стања Београђана и најзад без познавања привредног живота и промета добара у прошлој години. Сем! тога уз буџет није поднет

ни завршни рачун из кога би Градско веће могло видети, како су се остварила предвиђења за минулу годину. Тако Градско веће нема један поуздан и објективан критеријум да ли је предвиђена цифра буџета таква да је београдски грађани могу да поднесу. Лични издаци и служба по дуговима Општине београдске чине тежак баласт за Општину београдску и онеспособљавају је за остале њене функције, нарочито функције на социјалном пољу. Износи да је политика меродавних фактора била да се отежа индустријализација Београда, јер то по њиховом' сватању значи увећавање пролетаризације. 'Последица тога била је да Београд мора данас да плаћа огромне износе на име отплате својих дугова. Без индустријализаЦије Београд не може ностати напредан и привредно-фи-' нансиски јак град. Огроман грађевински реон Београда такође је једно од болних питања Општине београдске. Финансиска с;нага Београдске општине ни мало не одговара тако пространом реону Београда. Београдска општина није водила здраву грађевинску политику, јер је допустила да у центру града остану неизграђени многи грађевински пла- 1 цеви, а далека периферија изграђена је од! бедних и нехигијенских станова. Сопственике плацева у центру треба опорезовати према вредности њихових плацева, јер би се тиме спречило спекулисање и бежање света накрајну периферију. Да би се центар Београда што више изградио пледира за хитно доношење закона, који би омогућио да појединци постану сопственици станова у односниМ зградама. На тај начин београдски грађани могли би да изграде хигијенске станове у центру града, у једној репрезентативној палати. Г. Крекић се осврнуо и на питање односа Општине београдске према држави и консеквентно је заступао гледиште да држава треба да ослободи Београдску општину плаћања кирије за државне установе и за извођење послова, које би требала држава да узме на себе. Општина тражи од државе само оно што јој је ефективно дала. На проблему дечије заштите г. Крекић се подуже задржао и са статистичким подацима утврдио да је један огроман број београдске деце незбринут и без социјалне заштите. Исто тако подвукао је проблем заштите незапослених људи, лишених материјалне егзистенције и упослења. За збрињавање тих људи, који су без своје кривице остали без посла Општина београдска предвидела је у своме буџету једну незнатну дотацију од 50.000,— динара, ма да би за исхрану поткопаних егзистенција, чији је најмањи број 5.000 људи, једва била довољна сума од милион динара. Београд треба социјално да репрезентира нашу државу