Општинске новине

Стр. 156

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Већник г. Милан Стојановић истиче да у поратној комуналној политици није било не само програмских конструктивних настојања, него ни најобичнијег плана за поједине значајније послове. Разорен за време рата, Београд је у хигијенском погледу био најзаосталији центар! ; у Европи. Радови који су извођени за његово подизање и обнављање, завршени су лоше у квалитативном: погледу, а коштали су много скупље него што је то морало да буде. Пред општинском управом стоји проблем проширења водовода, канализације, модерне калдрме, антрпоа, социјалних институција, радничких станова, болница и т. сл. Ти се послови морају предузети у току једне деценије и потребно је створити сретства било у стабилизирању прихода, било у редуцирању расхода. Треба благовремено припремати терен за стварање резерви, које ће омогућити да се постепено и и систематски ови тако потребни радови изводе. Не треба бити велики оптимиста у погледу вредности и процене општинске активе, која се састоји из| непокретности и\инвестиција. Приходи које дају општинске непокретности, које су процењене на близу две милиарде динара, износе за 4 године свега 22 милиона динара или 4 о/ 0 . С тога не треба мислити да се Општина може лако задуживати на подлози тих својих непокретности. Дугови и ануитетска 'служба тешко притискују финансије Општине и једини излаз из ове ситуације налази се у конверзији летећих дугова, помоћу које би се један њихов део пренео и на будуће генерације. Учинио је извесне сугестије у погледу рационализирања службе у Општини београдској и истакао да општинско особље није постављано по принципима потребе и по развоју послова. Последица тога била је да је данас у Општини запослен један огроман број службеника, који значе баласт и за службу и за буџет Беогргда. Не; апос/ено ста овништво тр |еба збринути на јавним радовима, а не упослењем у општинској служби. Критикује систевд рада раније општинске управе, која је општинске послове радила у режији, у место да их уступа пословом свету, и да на тај начин омогући егзистенцију великог броја малих занатлија, који су остали без посла. Један значајан издатак за те режијске радове ишао је на дневнице одборника. Овај буџет није потпуно дело ове општинске управе, јер она није имала могућности и времена да изврши потребне исправке. За наредни буџет треба већ половином ове године систематски припремити материјал и водити рачуна о ономе што је здраво, реално и могуће. Већник г . Ђура Жигић на почетку свога говора истакао је да грађани Земуна нису показали никакве аспирације у погледу оцепљења и зато моли да буду третирани по сви-

ма питањима као апсолутно равноправни грађани великог и проширеног Београда. Као централно питање за привреднике и потрошаче Земуна изнео је укидање трошаринске баријере, која сада постоји између Београда и Земуна. Са 1 априла ове године она треба да буду уклоњена. У име Земунских привредника изјављује да прима у целости трошаринску тарифу града Београда, која се са 1 априлом има протегнути и на Земун. Изјављује да ће гласати за буџет. Већник ?. Др. Ксенофон Шаховић износи да је предвиђена цифра буџета велика и да с обзиром на подбацивање прихода у минулим година не би смела да буде већа од 280 милиона динара. Али то ипак не би требало да забрињује, пошто се у финансиским овлашћењима налази одредба да ће се расходи вршити у границама остварених прихода. Одаје признање Буџетској комисији, ко ја је унела нове позиције за унапређење санитетских установа Општине. Требагнаћи формулу за регулисање летећих дугова и за смањење ануитетске службе по општинским зајмовима. Чиновнички проблем заслужује да се решава са потребном озбиљношћу. Општинске управе су из социјалних обзира толерирале број службеника. Од чиновника треба тражити исправну службу, оданост институцији и (поштен рад. Износи да је у више махова у прошлој општ. управи инсистирао на томе да поједине санитетске институције буду боље смештене и организоване. Међутим, у тим својим настојањима није успео. Данас је то пгтање врло добро решено узимањем санаториума Живковић за потребе општинске централне амбуланте. Узима у заштиту општинске лекаре, који своју дужност врше савесно и одано. Они ће свој рад наставити са већим еланом и пожртвовањем сада када су им дате боље материјалне могућности. Треба тежити што агилнијој социјално културној акцији и учинити све да се олакша сиромашном грађанству, коме је потребна социјална помоћ Општине. Питање електричне централе у великој мери притискује финансије и општински буџет. Потребно је да се то питање, заједно са питањем водовода, радикално реши. Изјављује да ће гласати за буџет уверен да ће бити трошен у границама остварених прихода, да ће бити правилно трошен, и да ће садашња општинска управа ући у решавање питања летећих дугова и реорганизације општинске службе. Из свега тог очекује побољшање општинских финансија, повећање кредита Општине и напредак Београда. Већник г. Милић СоКић изнео -је рад Буџетске комисије чији су напори били управљени на то, да се постојеће општинске дажбине не повећавају и да се здравијом! организацијом убирања прихода постигнејбољи фи-