Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 157

нансиски ефекат. Буџетска комисија се руководила начелом! да до крајњих могућности компримира расходе, па чак и на страни ванредних матерчјалних издатака. Тако су предвиђени незнатни кредити за извођење техничких радо.ва, који имају велику улогу у социјалној мисији Општине. Два огромна терета притискују општински буџет, а то су ануитети и персонални издаци, који чине 95% целокупног буџета. Г. Сокић се подуже задржао на излагањима о односу Општине према држави, и изнео да држава дугује преко 30 милиона динара на име електричне струје, воде, тротоарске таксе и закупнине, и инсистирао на томе да г. Претседник настоји да се та општинска потраживања што пре наплате. То су потраживања која мора свако приватно лице да плати чим 1 добије рачун од Општине. Нагласио је да је 1928 године Пореска управа у Београду наплатила за рачун Београдске општине 5 милиона динара и да ту суму још није предала. Онога момента кад се Општина појавила са својим потраживањем од 360 милиона динара, држава је ставила ;на терет Опшгине 76 милиона динара, којом 1 је сумом држава учинила помоћ становништву Југославије које је пролазило кроз Београд. Сматра да држава нема ни законског ни моралног ослонца да Општину задужује са том сумом. По питању електричне централе г. Сокић је изнео своје познато гледиште, истичући да просперитет индустрије и занатства у Београду у првом ред)у зависи од цене електричне енергије. Општина једино има пра-

ва да у својој руци држи производњу електричне енергије. За овим је упознао Градско веће са историјатом уступања електричне централе Швајцарском друштву. Првобитно понуђена цена од стране овога друштва била је 1.18 динара по кв. часу, док је у уговору цена подигнута на 1.27 динара. Ефекат тога повећања за 25 година износи 135 милиона динара. Кад се цени од 1.27 динара додају губитци на мрежи, губитци на амортизацији земљишта и губитци који проистичу из ослобођења Швајцарског друштва да плаћа постојеће и будуће државне и општинске таксе, онда цена електричне енергије, са примом, кошта Општину београдску преко 2.-^ динара по кв. часу. Тако високу цену не може да подноси = - беотрадска индустрија, а њиме је и тешко погођена и београдска штампа. Једини излаз из садање ситуације јесте да се поштено ликвидира са Швајцарским друштвом и да му се да дозвољена зарада на све што је инвестирало. Поменуо је да су извесни правници мишљења да у овоме уговору постоји оштећење преко половине. Подвукао је потребу оснивања регулационог фонда помоћу кога ће се прстепено решавати питање нагомиланих експропријација. Треба настојати да Београд што пре дође ,до генералног нивелационог плана и на томе послу могу се запослити општински инжењери и остало стручно особље, будући да у овој години неће бити неких већих техничких радова. Седница је закључена у 9.30 часова.

Градски већници: Милан Нешић, с. р. Душан С. Николајевић с. р.

Оввравају:

Претседник Општине града Београда, Влада Илић, с. р.

ЗАПИСНИК

IX редовне седнице Градског већа Општине града Београда одржане 11 марта 1935 године у 6 часова по подне

Седница је одржана са овим дневним реДОМ: 1. — Саопштења. 2. — Предлог о отпуштању из општинске службе г. Пандиловића Радомира, чиновника Управе трошарине. 3. — Предлог о уступању општинског стана уд. Наталији Вучковић и уд. Лепосави Стељић. 4. — Предлог о отписивању дужне кирије уд. Катарини Ђорђевић, за општински стан у Барањској ул. бр. 10. 5. — Предлог о уступању општинског стана Јосифу Бал(гачу и Радомиру Живојиновићу, службеницима Општине града Београда.

6. — Предлог за издавање у закуп општинске зграде у Одељку у Вишњици. 7. — Предлог о одобрењу кредита од 4.000,— динара на терет па,ртије 98 позиције 2 буџета за 1934/35 за чишћење купатила од леда. 8. — Предлог о одобрењу парцелације имања г. Ђорђа Димитријевића. 9. — Предлог за одобрење исправке регулације ул. 969. 10. — Предлог буџета за 1935/36 годину. Позив за седницу достављен је свима већниццима. Седници су присуствовали градски већницци г.г. П. Кара-Радовановић, Рад. Сто-