Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 215

је су нарочито снабдевене игралиштима и вртовим;а; зато, према стеченим искуствима, посвећује бригу подизању школа у слободној природи, а за т. зв. „недужну децу" установљује стручне специјалне школе или бар разреде. Прашка општина шаље о свом трошку сваке године по неколико хиљада деце на опоравак, како у тако зване феријалне колоније, тако и у своја и туђа опоравилишта и санаторије, где се за сразмерно кратки боравак и мали трошак ојачава угрожено дечје здравље и спречава опасност тешких обољења, нарочито туберкулозе. Верујемо, а и уверили смо се, да ћем!о са трошком који се благовремено даје за ову профилактичну здравствену бригу, уштедити општини не само знатне суме новаца за болнице, лечења и санаторије, него ћемо још и друштву спасити много радних сила и продуктивних живота. Исто тако је прашка општина, из разлога социјално-превзнтлвних, омогућила бројниммерама, нарочито даривањем и јевтином продајом грађевких места^ изградњу на хиљаде хигијенских јевтиних станова а сама у том правцу учествује властитоаг снажном грађевинском делатношћу. Привредно најслабијим породицама омогућује здраво становање, додељивање станова уз јевтину кирију а породицам;а које нису у стању да плате кирију ради ванредних привредних прилика, пружа потпоре за кирије. За лица која немају крова уредила је огромно преноћиште, које има по 800 кревета; за заштиту здравља сиротиње за вре* ме мразова је уредила Прашка општина грејаонице у свима градским квартовима итд. датд. У области бриге за шегртски нараштај^подигла је савремено уређен Дом за шегрте, а поверила управу над; њим; Чехосл. Црвеном Крсту. Исто тако су профилактички разлози руководили увођење општинске болничарске службе у сиромашним домовима и породицама, где је потребно преузети бригу око болесника, који нужно требају болничарске неге а који се не могу из каквих год разлога сместити у болници. Ова је институција, која делује уз учешће централног социјалног завода за осигурање као и Чехосл. Црвеног Крста, разгранала, у последње време, своје деловање такође и на друге чехосл. градове и постигла веома значајне резултате. Намеравамо увести социјалну службу по болницама као везу међу болницама, особама које се лече и њиховим породицама итд. итд. Много се учинило али много више још остаје да се учини. Беде и патње је много, а данашње друштвено уређење, економски поредак, као и свако људско дело, је далеко од савршенства. Увек ће бити много тих, који ће требати помоћи туђе руке или целине. Савремено доба проповеда као свету дужност чисто

племениту човечност, која се манифестује у настојању, да свима буде боље, да свима буде живот сношљив. Демократија, коју сматрамо као целокупно светско схватање социјалне правичности, а никако само као скуп формалних прописа, социјална демократија нас води ка потпуно новом схватању задатака и дужности државе и друштва. Социјални рад у демократској држави мора произлазити из потпуно других принципа, него што је произилазило језуитско доброчинство у земљама са аутократским режимом. Основна начела демократије, прокламована у ембриону још за време Велике Француске револуције и у најстаријој демо-

„ГУ1асарикови домови": дгца се играју и сунчају иосле купања у шумским базенима кратији света, у Уједињеним Државама Сезеро-Америчким, не наглашава само владу народа, него пре свега други део Линколновог гесла „владу за народ". Демократија није само ствар гласања него настојање, да дођу до изражаја начела једнакости свих грађана, употпуњена на другој страни принципом: слободе. Ако у демократској држави треба бити одржана права хармонија између ових, делимично и супротних принципа слободе и једнакости, мора доћи до изражаја и треће, начело славног гесла велике Француске рево/^уције — принцип братства. То значи, да сваки социјално свестан види у свом ближњем, пре свега, човека, биће, чији живот има за овога исту вредност као и његов властити живот. Зато наш 1 велики Масарик у многим својим написима о демократији с правом спаја идеју владе свију људи увек са идејом социјалне хуманости. Полазимо ли у својим огледима, а [нарочито у својој практичној делатности од таквих принципа, видимо да она струка људског рада, коју називамо социјалним стар;ањем, било да је спроводе појединци као добровољну бригу, било јавне корпорацнје (држава, општина и слично) као обавезну, добива у демократској средини сасвим изванредни значај, те се мо-