Општинске новине

Стр. 274

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Г-ђа Даринка Николић такође поздравља идеју сарадше са социјалним радницима Чехословачке, нарочито на пољу дечје заштите, где су они захваљујући проф. Зенклу, дали огромне резултате. Слаже се са идејом осниваша Савеза за координациону акцију, али тражи да се у вођство бирају људи јаке иницијативе, и снажне воље а идеалне исправности у сваком погледу. Захваљује Др. Зенклу што је успео да их све покупи на овом великом послу за добро социјалне правичности југословенског народа. Проф. Божидар Зечевић, гл. секретар Подмлатка црвеног крста, износи важност приватне иницијативе. Тражи да се пре свега расправи питање најосновнијих социјалних јединица: основних школа, којих немамо довољно. 8000, а треба 15.000 Имамо 22.000 слабоумгае и 6000 глувонеме деце, а немамо ни један посто школа за ту децу. Износи, као пример, приватне иницијативе успехе Београдског женског друштва на организовању занатских шМола, у којима има 9900 ученица. Други пример: у нашој богатој пољопривредној земљи 40°/о наше деце гладује. Приватна иницијатива преко Црвеног крста узела је да ту децу помогне, и данас ое тако исхрањује само из сума одбора Црвеног Крста преко 40.000 деце. Тражи да министарства, као и бановине и општине, саслушавају претставнике приватне иницијативе по свима питањима социјалног и здравственог старања. Исто тако предлаже, да са ове конференције потекне предлог надлежном министарству да се и код нас отвори једна школа за социјално старање, што је аплаузом поздравила цела конференција. Проф. Др. Богољуб Костантиновић, претставник Цент. хигиј. завода, говорио је так1ође обимније и као стручњак, професор за социјалну хигијену: — Овде се постављају два питања: питање кооперације приватне иницијативе са општином и питање кооперације приватне иницијативе међу собом. У првом питању одмах морам рећи, да су код нас прилике потпуно друкчије него у Прагу, јер код нас постоји снажна државна ингеренција баш на територији Београдске опнггине, и неможе се спровести један систем као што је у Прагу, где општина има много јачу ингеренцију него код нас. У Београду држава са чисто државним установама, у којима су г. Амброжић и г. Рамадановић, мора имати други систем, него тамо где је социјално старање искључиво само општине. Београдска општина није оно што је Прашка општина. Београдску општину чекале су далеко тежа и већа питања у решавању основних питања калдрме и водовода, тако да ја њу могу узети у заштиту, и ако нисам њен одборник', и због тога она није могла поклонити времена и могућности решавању питања социјалне заштите као прашка ошнтина. Сада кад је дошла у могућности, она је пала на оеоски атар, али хвала Богу, ето и то се враћа. Ако је у питању цела наша држава, ја сматрам државу као државу села. Према томе проблем кооперације сматрам као проблем села,, а не проблем градова. Вратимо се на Београд. У погледу Београда ја сматрам да о вредности приватне иницијативе нетреба ни говорити, само њу треба пгго више координирати, треба појачати осећај дужности код приватне иницијативе. Наиме, то треба да постане дужност а не

милосрђе. Како ће то постати дужност, то је проблем који тражи основну реорганизацију приватне иницијативе. По моме дубоком схватању једно решење, које се на селу лако примењује, то је принцип организације на задружној бази. Сваки члан има пуну одговорност и дужност и према томе потпуно друкчије одговара својим обавезама, него организација која одговара на бази милосрђа. Строжија контрола, стручни рад установа и осим тога да се не даје потпора установама, које не покажу добар рад. Никада не би дозволио, да се даје помоћ оним организацијама, које не раде, него тем кад покажу резултат у раду, онда тек да им се даде помоћ". Претседавајући г. Добра Богдановић учинио је, на крају целокупне дискусије, следећу званичну изјаву у име Београдске општине: „Сада, кад је социјални проблем знак данашњице, и ја могу да Вам кажем, да сам и оам сретан што смо ми данас у овој новој Општинској Управи добили по новом Закону о градским општинама- и једну нову институцију за социјалну акцију. Данас је формиран један социјални одбор у Отнтини града Београда, којој стоји на челу данас г. Влада Илић, претседник, који је своје убеђење изложио у претседничкој декларацији овим речима: Општина је еминентно социјална институција. Око те поенте ми ћемо се, мао око знака данашњице, прикупити, и ја вам свечано, у име Општине, и у име Претседника г. Илића, изјављујем да је Општина вољна и биће сретна, да са Вама сарађује у пуном ко;нтак !ту и у пуној сарадњи. Ево изјаве Поглаварства града Београда, драги брате д-ре Зенкле! Идући Твојим стопама, ми ћемо у истини у Твоме примеру наћи дивни образац". — Сада Вас молим да приступимо избору једног специјаллог, стручног одбора, који би се провужао и резимирао наше захтеве, предлоге и жеље у једну резолуцију! завршио је г. Богдановић. Затим је изабран стручни редакциони одбор: проф. др. Петар Зенкл, Љуба Хофмановић, Слободан Видаковић, проф. Божидар Зечевић, проф. Др. М. Амрожић, Милена Атанацковић и проф. Др. Бог. Константиновић... Чим је одбор завршио свој рад, извеетилац истог г. Слободан Видаковић поднео је извештај и на крају прочитао и предложио следећу резолуцију, која се акламацијом усвојила: ,,После исцрпног и стручног реферата проф. др. Зенкла и свестране дискусије, претставници свих друштава и установа једногласно се слажу и одлучују: 1) Да се у интересу што здравијег, рационалнијег и бољег развоја праве социјалне политике и здравственог старања мора што пре приступити свестраној координацији и кооперацији приватне иницијативе на свима пољима социјалне и социјално-здравствене акције; 2) Неопходна је сарадша приватне иницијативе са јавним факторима, којима се као стручним форумима даје право директиве, која се мора централизовати, али ое исто тако њено извршеље мора оставити самоуправи респективних друштава и установа; 3) Ради што успешнијег спровођења координиране социјалне акције у дело, одлучује се, да се приступи о-