Општинске новине

БЕОГ РАДСКЕ НОБИНЕ

Стр. 273

Већ и при површнијем посматрању опазићемо да у томе погледу стојимо још прилично далеш од тог идеала. Истина, имамо леп број удружен>а где је оваква стручна сарадња лекара, педагога, јуриста и других стручних лица остварена, али имамо и известан бро; приватних друштава где те сарадње уопште нема. Овај императив модерно организованог рада на пољу социјалне заштите и старал>а за оне који то требају истакнуо је у овоме синоћнуем предавашу и наш драги и уважени гост и вођа Др. Зенкл. Управо највише његовом заслугом спроведен је у дело тај императив у братској Чехословачкој Републици, а нарочито у комунално-социјалној политици града Прага. Сам г. Др. Зенкл истицао је увек од колико је користи за рад око социјалног стараша и заштите сара,дња стручних, квалификованихх лица. У братској Чехословачкој Републици постоје и специјалне школе за спремање социјалних радника". Да би се и код нас омогућило да за наш социјални рад добијемо стручно квалификована лица г. В. Рамадановић поднео је овој високој конференцији свој лепо мотивисани предлог, да се замоли вођа социјалне политике Словенства Пр. Петар Зенкл да омогући школовање годишње бар 10 наших млађих сиромашних радника, а то школовање да помогну Министар. просвете и Београдска општина, која да ограничи своје субвенције само на она друштва приватне иницијативе где буде упослен по један од тих специјално школованих стручних социјалних радника... И сви остали многобројни говорници учинили су низ одличних предлога, те су целој дискусији дали академски високи ауторитет. На жалост, услед ограниченог простора, ми морамо у најкраћим потезима резимирати те говоре, као и многе од њих уопште испустити. Госпођа П. Продановић, потпретседница Кола српских сестара, захваљује проф. Зенклу на иницијативном покретању постављених проблема и предлаже са пуно убедљивости да се прво изведе координација целокупне локалне социјалне акције, односно приватне иницијативе и Београдске општине, за град Београд. Приватна иницијатива је ту, спремна да помогне у координираној акцији, само што београдска општина треба да узме иницијативу за ту кооперацију социјалног старања. — Ми неможемо лако створити једног Д-ра Петра Зенкла — вели г-ђа Продановић — али можемо се удружити да учинимо да наше дело не буде само дело милосрђа, него дело социјалног старања и социјалне заштите. Г. Добривоје Цветковић, претставник одличног дрз г штва „Насушни хлеб" тражи да се што чешће одржавају ови контакти претставника свих социјалних друнггава и јавних фактора и захваљује проф. Зенклу што је његовом иницијативом дошло до овог и оваквог састанка и што је дошао у нашу средину да и овде покрене питање неопходне координације социјалног старања. Генерал Д-р Жарко Рувидић, претседник Лиге протич туберкулозе, зналачки је подвукао значај и потребу тачног диференцирања социјалних задатака, који треба да се сврше. Јавна иницијатива не може дати све резултате. Сарадња оппгтине и државе је у томе,

да даду ерества приватној иницијативи за рад. Али, на жалост, загрљај државне сарадње у координационој акцији је често тако тежак, да постоји опасност да се приватна иницијатива од њега угуши. На ту се опасност нееластичности јавних фактора мора водити рачуна када ое говори о сарадњи, иначе је и он за координацију социјалне и здравствене акције, нарочито на пољу борбе против туберкулозе, што је већ успешно организовано у Словеначкој. Проф. г-ђа Ј. Ђорђевић у име Београдског женског друштва не слаже се са проф. д-р Амрожићем за почетак рада у стручно и географски ограниченигл акцијама. Поздравља идеју једне широ<ке, координационе акције свих области социјалног старања кроз стварање једног земаљског Савеза социјалне и здравствене акције. Износи успехе координиране акције и успешне сарадше школа Београдског женског друпгтва са претставницима државе. Захваљује проф Д-ру Зенклу у име свих наших жена и њихових организација што је покренуо ова питања и у нашој земљи. Г-ђа Д-р Марија Гајић, шеф уреда за заштиту деце, пледира у своме реферату за што ужу сарадњу јавних фаКтора и приватне иницијативе на пољу дечје заштите, као и за пуну рационализацију свеукупне социјално-здравствене акције у заштити деце. Г-ђица Милена Атанацковић, шеф отсека за заштиту деце Министарства социјалне политике и народног здравља, говорила је о значају сарадње чехословачких и југословенских социјалних радника: — Боравак г. др. Зенкла у нашој средини дао је јак потстрек за ову нашу, међусобну сарадњу у Београду, а ја мислим да ће се тај наш рад још више проширити, проширити на целу земљу. Ја би желела да изразим неколико мисли, сасвим кратко, о практичном резултату оваквог једног састанка. Најважнији практични резултат оваквог састанка био би тај, што би ми и у будуће имали сличне састанке и мористили се богатим искуством, који имају наша браћа Чехословаци, на првом месту искуством г. Др. Зенкла у његовом раду. (Ми треба да истакнемо, какве тешкоће баш ми у тој заједничкој кооперацији осећамо код нас у практичном извођењу тога рада, зато нас интересује, како су та питања решена у Чехословачкој и дали исте тешкоће постоје! Желимо да се извесним искуством Чехословачке у нашој средини можемо користити. Потребна је међусобна будућа сарадња на оваквим састанцима, или можда у дописивању, у чланцима, које ћемо износити у нашим листовима и у чехословачкмм стручним листовима и тд. Ја ћу набацити неколико примера, да би ове моје »шсли биле разумљивије. Једна од највећих тешкоћа наших је нестручност у раду извесних социјалних установа. Како је то питање решено у тој кооперацији у Чехословачкој? Друго питање, које нас огромно интересује, је буџетирање. Колики део пада на приватну иницијативу, а колики део на самоуправну, држарну и т. д. Тако би могли да решимо већи број питања, који се у практичном животу и свамодневном раду на социјалној политици постављају на дневни ред и за која би могли наћи солуције при међусобној сарадњи.