Општинске новине

Стр. 272

БЕОГ РАДСКЕ НОВИНЕ

Даље, различитост побуда. Има људи, који су једном удружењу приступили из чистих побуда срца и разума, једни из чисте формалности да чине доброчинство, а други из дубоких осећаја дужности појединаца да слободно, самостално у друштву раде на социјалном пољу. Има их, који су чак из најнижих побуда приступили, које неморамо овде поменути, али сви који радимо на томе пољу, знамо да их још и јЉјко има. Често има у приватној иницијативи врло нездраво, деструктивно ривалство између појединих друштава. То су извгсна наличја приватне иницијативе, као што има наличја и јавна иницијатива. Али како јавна тако и приватна иницијатива имају и извесна своја преимућства. Например, званична иницијатива има преимућство извесне сталности и стабилности, има преимућство јаке ру(ке власти. Она може да спроведе нешто, јер има силу закона, има власт, а приватно друштво не може да сврши ни најосновнију ствар, јер. нема власти. Приватно друштво кад би хтело склонути једно дете од осам година, које просјачи по београдским кафанама, не може никако, јер нема власти у рукама. А јавна иницијатива може, јер има власти. Јавна иницијатива има буџет у својим рукама, а приватна иницијатива има једва буџетић. Јавна иницијатива ради по дужности, зна се да мора, а приватна иницијатива свакога момента може дићи руке и нико не може ништа, јер ту сваки ради, докле хоће. А рад на заштити детета нарочито је ствар за коју треба дуготрајности. Преимућства приватне иницијативе су ова: Приватна иницијатива је она, која је у главном унела нове идеје, нови покрет, нове путове у социјално и здравствено старање, па и у заштиту деце. Рађале су ое идеје често у главама оних, који су радили на социјаллој и здравственој заштити деце. Често ти људи нису имали могућности да путем своје званичне делатности уведу своје дело у живот, него тек путем приватне иницијативе. Приватна иницијатива је врло често показала путове, које је са временом држава примила. Треба да постоји и та могућност увек, да приватна иницијатива може још да да нових метода, јер се живот непрестано мења и методе, које су биле јуче одличне, прекосутра можда неће бити ни добре. Еластичност и брзина у извођењу програма је једно велико преимућство приватне иницијативе. Нк једна, ни друга иницијатива немогу засебно, него једино руку под руку, свака на своме терену, свака ограничавајући се на ономе, где може највише урадити, а препупггајући други терен другима да раде а врло често могу и на истом терену радити јавна и приватна иницијатива, где се допуњују и дају тако прави ефекат социјалног старања. Каква треба да буде методииа те координације рада? У погледу методике морам. говорити са два гледишта. Прво методика рада саме суштине, друго методика организације. У методици рада, у тој кооперацији најважније је држати се ових принципа: давати и пустити свакоме своје. Нема јавна заштита не отима ништа од приватне заштите, нека приватна заштита не отима ништа од јавне заштите!

Праву директиву, главну директиву у томе послу, у тој координацији морамо оставити сигурно јавном телу, јер јавно тело, било општина, било држава, према томс на коме смо терену, оно је дужно да организује целу државу, да организује цео рад у општини, оно је дужно да то питаше координације у првом реду уведе. Неможе ни у ком случају да буде водећа приватна иницијатива, него кад се ради о координацији, мора водећу улогу имати јавна иницијатива. Али јавна иницијатива несме имати диктаторску, него само водећу улсгу". Пошто је врло обимно и стручно изложио своја гледишта на саму методику координације, проф. Др. Амброжић је завршио: „Ја мислим да ће пут географски или стручно ограничене координације бити здравији за нас и тим путем ћемо ми бити слободнији и тим путем смо ми преваспитали сами себе, јер и само васпитање је неопходно потребно за ову велику колаборацију социјалне политике, која мора бити наш идол. Због тога, ја сам слободан био да ое изразим: социјални идеал господина Петра Зенкла ми морамо да имамо, ако желимо да наш народ достојно, човечно живи". Обимно је говорио и г. Вељко Рамадановић, директор Дома слепих, који већ пуних 30 година ради на проблемима своје високо хуманитарне струке. г. Рамадановић поздравља приватну иницијативу, али јој поставља низ предуслова. Тако: „Постоји предуслов кога ваља испунити ажо се хоће да приватна иницијатива даје заиста позитивне резултате од трајније вредности. Тај предуслов јесте, да се рад приватних удружеша за социјалну заштиту и старање о деци и младежи организује стручно. Данашње поратно доба, измењене социјалне и економске прилике живота, донеле су собом и нове проблеме у погледу рада на томе пољу; донеле су и нове задатке о којима оно „златно предратно" доба није ни сањало« Данас није довољно само љубав ка ближњем, тежња да се помогне напаћенима и сиромасима који помоћ из којих било узрока требају, тражи се више од тога, тражи се још и стручност. Али пошто се то не може тражити од свих оних племенитих појединаца, који су се удружили у разна удружења с циљем да раде на извеснрм подручју социјалног старања и заштите, потребно је да свако значајније такво удружење има барем једно стручно лице, лице које ће бити упознато детаљно са свима што је потребно за остварење постављених циљева, односно удружења. То лице биће стручни саветодавац, који ће целокупном раду давати жељени правац. Његова реч треба да остане одлучујућа, његов стручни са!вет неопходан. Држим да ову мисао :не треба даље развијати: Ова основна идеја, да социјалну заштиту и старање о деци и младежи ваља поставити на научне основе, организовати тај рад стручно, толико је јасна да ће се зацело сви присутни са тиме сложити. Кад смо тако констатовали једну потребу, да кажем један идеал модерне социјалне заштите и старања, онда вал>а да се одмах запитамо: каисо је код нас у томе погледу?