Општинске новине

Стр. 288

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

чанству и човечанској цивилизацији, мислили су цодједнако Александар Карађорђгвић и Луј Барту. Они су је својим крвима учинили још неодољивијом, бесмртном. Свирепост људске историје често пута тражи црну смрт оних који имају светле смелости да не крију очи од бљеска једне добре будућности. Александар Карађорђевић и Ауј Барту одоше заједнички у непредвиђену и црно незаслужену смрт. Одоше братски у незаслужену смрт два великана, чији су сви напори жудели да живот њихових народа доспе до заслужене среће. И зато се о-вДе у Београду засадир храст Луја Барту-а. Живеће две велике душе и растиће два снажна храста: Александров на Марсовом пољу, а Бартуов овде, на нашем пољу, које се верели сунцу, иако ]е на освиту XIX ввка варварски узурпатор и ово дивно место грдобио, набијајући на кочеве паметне и благородне Главе наших патничких и слободарских предака. Од одрубљених глава наших главара бешг у околини Ниша начињена једна монструозна кула. Нгшто вшие од једног века, 1833, пред том кулом стајаше Ламартин. Пацифист Ламартин, који је својим делима занео и Брцјанов и Бартуов и Ериов пацифизам, бегие тада прожет језом смака света и хуманогићу према нашем народу. Ова хуманост даваше топлине Ламартиновој пророчкој визији којом је непогрешибо доХледавао нагиу будућност. Волео ]е Ламартин чудни словенско-балкански народ чије првг главе чине фасаду једне куле коју ни Дантеова фантази]а пакла није могла изградити. И сигурно је Ламартин пред Ћеле-кулом свим својим осетљивим и спиритуалним бићем разу-

мео сав божанско-човечански смисао своје пацифистичке еере, да људски род може само преко мира доћи до своје праве среће и до своје највише цивилизације. Луј Барту је сјајно писао о Ламартину и Луј Барту је неговао љубав коју је Ламартин пред Ћеле-кулом изливао на један народ чија су света права немилице тукле историске несреће и неиравде, а који је, ипак, упорно грабио напред, слободи, достојном миру и цивилизацији. Оптимист Луј Барту је волео наш народ који је, поред свих Тгеле-кула, на дну дна своје дугие чувао радост, и пацифистички радосник Луј Барту беше до своје кончине стеновито веран оној Ламартиновој човекољубивој вери која се пред Ћеле-кулом још више усправила. Храст Ауја Барту-а, засађен овде, на Калемегдану, на пољу наше• мученичке али и славне историје, треба да буде убедљиви симбол вечног и неразлучноГ братства два народа, францускоГ и јуГословенскоГ. И, испуњени пиететом и према нашим претцима, чије су мртве Главе овде, на КалемеГданском пољу, вапиле за правдом, праведним миром националне слообде, и према Градитељима нове истински човечанске историје, Александру Карађорђевићу и Аују Барту-у, ми у овоме часу имамо само једну жељу. Нека хватају гито дубље, дубоко у душе наишх народа, и нека се Гранају и нека листају два храста два пионира плодоносне пацификације свгта: храст Ујединиоца ЈуГословена и храст великога сина вгликоГа ФранцускоГ народа, Луја Барту-а.