Општинске новине

Арх. Ђура Бајал.ови1ј, већнић града Београда

О изграђивању центра Београда ш делимичној својиши грађевина

Београд се површински несразмерно раширио, о чему је ве'ћ много говосено и писано нарочито кроз часопис Београда „Б.О.Н." У овоме часопису а у књизи бр. 2 од ове годин, г. инж, Милан Нешић је изнео једну врло интересантну статистику, која мора свакога изненадити. Ради потпуности овога чланка изнећемо озде само неколико примера из те статистике. Београд, према суженом ,атару — који важи од 15 маја т. г. — имаће 187,96 квадратних километара са око 273.000 становника на тој површини или 14,5 становника на једном хектару. Будимпешта, има 194 квадр. километара са 1,004.000 становника или 51,8 становника на једном хектару. Беч има 278 квадратних километара са 1,875,000 становика или 87,5 становника на једном хектару. Лондон има 302,90 квадр. километара са 8,645.000 становника или 285 становника на једном хектару. Из горњег упоређења може се много закључака извести, али нас моментално интересује чињеница, да се Београд — упоређујући га са другим центрима— несразмерно раширио а да је, према површини коју захвата, врло слабо насељен. Ако бисмо срачунали — и пренели на хектар површине — све општинске дажбине, које Општина мора наплаћивати од својих 1 грађана за израђену калдрму, тротоаре, уличну канализацију са водоводом и осветљењем ит.д. изашло би, да те дажбине по хектару у Београду, има да сноси 14,5 становника, у ^•удимпешти 51,8 становника, у Бечу 88,5 становника а у Лондону 285 становника итд. Зкачи да београдски становници имају несразмерно више да плаћају својој Општини од становника Пеште, Беча и Лондона а то за то, што се Београд површински тако раширио и што је услед тога слабо насељен. Ето зашто је Београд тако скуп и зашто Београђани малаксавају под теретом разних комуналних дажбина. Има више разлога, због којих је дошло до овако нерационално изграђеног Београда-

На првом месту долази у обзир разлог, што се није водила једна систематска и стална грађевинска политика, нарочито после рата, затим и што није било савремених грађевинских прописа који би то изграђивање регулисали, и најзад за то, што су бенефиције, које су постојале за нове зграде, доцнијим пореским законима укидане итд. Регулациони план Београда, добивен путем међународног конкурса, ступио је на снагу 1924 године. Њега је требало затим разрадити ; као и донети потребнз законе, без ко-

Нови Београд: из Браће Југовића улице јих он нема потпуне примене. Нов грађевински закон ступио је на снагу тек концем 1931 године. Али он садржи само основна начела и неможе се потпуно користити без Брађевинског Правилника и Брађевинске Уредбе, чије је доношење условљено новим законом. Брађевински правилник је Општина израдила и моментано се налази на студији у Министарству грађевина. Брађевинска Уредба се израђује и до краја ове године мора бити готова. Разуме се, да Београд није могао бити заустављен у свом изграђивању за све то време, нарочито с обзиром на факат ; да је по-