Општинске новине

К омуналне вести

ВАЗДУХА, СВЕТЛОСТИ И ТИШИНЕ Претставници Парива траже аа своје суграђане што више ваздуха, светлости и тишине. Проблем становаша занима у последње време врло много одбор Париске општине, као и одбор Сенског (0круг1а и у је^дноЦ и у другом телу чују се с временА на време врло документовани говори, права мала предавања о томе шта треба предузети да би се станбене приликЈе у Паризу и његовој околини побољшале. Овом проблему посвећивано је раније недовољно пажше, али се зато сада пришло његовом решавању са много воље и са довољно материјалних средстава. Шта се у томе погледу мисли предузети, као и каМве су дарашње станбене прилике у појединим крајевима Париза, најбоље ће се видети из говора известиоца комисије париског одбора за асанацију и исељавање тако званих „прљавих острва", т. ј. крајева вароши које се нарочито истичу нехигијенским приликама ж]оје у њииа владају. Известилац г. Роелан рекао је између осталог: Станбене прилике у средњем веку. „У средњем веку људи №ји су живели по варс шима били су изложени сталним нападима и морали су се опасивати бедемима и зидовима. Вароши средњега века биле су изграђене тако да одговоре одбранбеним захтевима у случају рата. И силом прилика ове зидине приморавале су људе да се групишу у тескобно одређеним границама и да сведу на најмању меру слободне површине, улице и уличице којима су саобраћали и да своје куће дижу у висину, како би на редуцираном терену сместили своје становннштво које се из дана у дан увећавало. „Резултат те тежње јесте, да ми станујемо и данас у варошима које су се прилагођавале ондашњим тешким прилик&ма, изграђујући се у висину и ограничавајући своју површину. Резултат је био исто тако и појава познатих великих епидемија, које су убиле толико људи на нашој планети. Густина насеља и епидемија. „У четрнаестом веку куга је уморила у Европи 24 милиона људи, т. ј. четвртину целокупног становништва, а очигледно је да је ова епидемија била фаворизирана великом густином сгановништва. Када је становништво раштркано, велике епидемије не могу изазвати овакво пустошење. „Било је нових хекатомби у петнаестом, шеснаестом и седамнаесгом веку. После тога претрпели смо неколико узастопних епидемија колере, која нам је дошла из Индије године 1832, 1846, 1865, 1884, 1892 и 1908. „Видите, да чак и епидемије Које изгледају данас да су врло далеккЈ и безопасне, у врергену кад је наука учинила толике напретке, да оне могу ипак ударити

наше европске земље, и оне су удариле у времену које није сувише далеко од нас. Није, дагкле, немогуће да нам наиђу нове епидемије. Сетимо се само грипа који; је у 1918—1919 уморио у Европи више људи него сам рат. На своме путу грип је посејао 20 милиона лешева. „Интересантно је приметити, да је у току ове епидемије грипа учињено следеће запажање: становници који су били смештени у врло рђавим баракама, које су биле отворене ветровима на све четири стране, без икакве видне хигијене, без икакве удобности, ови су становници били отпорнији према болести и смрти, од оних који су били смештени у ново конструисаним кућама, изграђеним према најновијим прописима урбанизма. Зашто? Јер су на свима новим кућама били зидови, врата и прозори који су стално били затворени и тако су били остварени сви услови да најближа епидемија узме у њима облик нарочите оштрине. „За време рата ја сам приметио, да док смо били под ведрим небом, у шуми, у снегу и у хладноћи, ми смо имали мало болесника, и то за све време од месеца јануара до месеца маја. Чим смо дошли у село, које већ претставља почетак једне наееобиие,, имали смо много више болесника. Три услова које треба да испуњава једна насеобина: разређеност, ваздух и тишина. „Једна насеобива треба да одговори извееним условима да би била здрава колико је год могуће. Постоје три главна услова: први је разређеност; неоп-! ходно је потребно да се што мањи број лица настани на једној одређеној површини. „Други_ услов је проветравање. Неопходно је потребно да насеобина буде што боље проветравана. То је осуда тескобних дворишта, то је осуда блокова и кућа 'које иду у висину. Трећи услов, исто тако важан као и два прва, то је тишина, отсутност ларме. То није само питање удобности, то је потреба здравља; то је важно за развој деце. Тишина је потребна за раденике којима треба одмора, а још је потребнија интелектуалним раденицама, којима је потребна већа слобода духа. Садашње вароши и могућност рада. Треба предвиђати да ће се у будућим ратовима употребљавати ваздушна сретства за напад и одбрану. Резултат тога биће да ће градови будућности, градови који ће се створити у току будућих векова бити приморани да ое заштите од ове опасности, као што су градови средњег века учинили то од других опасности. У погледу урбанизма биће потребно да се градови распростру на врло велике површине и да унапред разреде своје становништво на великој површини и да тако највећим делом избегне опасностима из ваздуха. Град будућности јесте град у врту (гарден-сити).