Општинске новине

Стр. 386

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

је и јназиве места која, видећемо, доиста постоје — и данас још — у Београду. ^ У Рајићево доба Варадински /Рат није припадао некој давној прошлости и Рајићу није ни мало тешко било доћи до овога податка, ни проверити његову тачност. У овоме рату било је и доста Срба међу војском принца Евђенија; свакако их је много било који су и видели то „ограђено место". А сви који су се по свршеном! рату, у 1717. години, вратили домовима, морали су о томе причати својој околини. Тако је све то и дошло до Рајића. Зато овај податак сасвим сигурно можемо узети у обзир као поуздан историски докуменат. У толико више што се подудара и с |о:ним околностима о којима смо напред поворили. Да видимјо , сад, које је то место у данашњем Београду које се на „Врачару" назива „Мајдан"? Где је та Ј.Чупина Умка" и где је та њена , ,лева страна" на којој је Св. Сава спаљен? Место „Мајдан" то је оно исто место које данас зовемо „Таш-мајдан '. Других мајдана на „Врачару'" није рнда било, а не постоје ни данас. „Чупина Умка" је онај повијарац који се од данашње цркве Св. Марка пење ка Сеизмрлошкој станици, изнад некадашњега старога гробља, а од те цркве, опет, спушта ка некадашњем улазу у стар|о гробље и ка новој згради Парламента. Да је „Чупина Умка" на Таш-мајдану знамо и из Милићевића, који у својим ,,Усиоменама ' вели да је извесну свечану сахрану гледао са „Чупине Умке", на Таги-мајдану" 1 ). Остаје нам, сад, да одредимо „леву страну" брега „Чупина Умка", па да изнађемо тачно место где је била ломача на којој је мртво тело Св. Саве претворено у прах. „Лева страна" према начину изражавања у доба Рајићево и дуго иза њега значи запад'ну страну. То знамо из старих тапија у којима се запад најчешће означава истим изразом: „лева страна". Ако се сад оријентишемо :на лицу места, западна ће нам страна ићи према згради новог Парламента, што ће рећи да је Св. Сава спаљен негде на простору између цркве Св. Марка и новога Парламента. Осмотримо ли, сад, изближе тај гт()остор, пашће цам одмах у очи негито нарочито чеобично на њему. III. Место где је подигнут Парламенат звало се, а и данас се зове: ,,Батал-џамија". Зове се тако по једној џамији која је била на месту централног дела нове скупштинске зграде а срушена тек 1871. године (ноћу између 27 и 28. маја). Ако се упитамо шта ће та џа-

') „Српски књижевии гласпик", "књ. 34. стр. 180

мија ту, на томе месту, које је за турска земана било потпуно пусто и изван шанца, који је опасивао турски Београд, тешко ћемо добити одговора. Да ли је она зидина ту да би била богомоља, или у какву Другу сврху? Зашто су је Турци назвали „џамијом која не ради?" (За „батал", реч турску, нема у нашем језику сличне речи, која би одговарала њеном пуном значењу. Зато се она мора превести описно. „Батал" значи: „без дејства", „који не ради"). | Не изгледа вероватно да^је ова џамија зидана за богомољу. Готово је извесно да у њој није одржана ни једна служба Алаху. То стога што су Турци у Београду, у вароши, имали и сувише џамија, а и сувише празна простора иза шанца, да би ту подигли какву нову богомољу, ако би им требала. Најзад, када су варош опасали шанцем и ставили га под стражу јасно је да су они своју пуну безбедност осећали само на територији иза шанца. А безбедност им је тек била потребна при молитви. Али и сами турски војни прописи о чувању шанца и капија на њему искључивали су приступ овој џамији, нарочито за време кратких дана, када сунце залази већ око „ићиндије" (поподневна служба — молитва — у три и по сата). Јер се према тнм војним прописима ни у варош ући ни из варошVI изићи није могло после сунчева заласка. А код муслимана је правило да се у џамији изврше све молитве! Нзих пет у току 24 сата. И то: две пре подне, а три после подне. Последња је око пола девет увече (звана ,,јасија"). И сами назив „батал", који су Турци дали овој џамији, говори у прилог горње претпоставке. У сваком случају тај њен назив доказује да је она, ако не већ од самога почетка а оно бар од неког извесног времена престала дејствовати. Због чега би све то могло бити? На ова горња питања може се дати само један одговор и све се може расветлити само једним објашњењем. Та је џамија ту подигнута ради откајања некога греха. А тај грех, с обзиром на све оно што смо већ изложили и шта знамо, може бити само грех учињен спаљивањем Св. Саве. Оваквом одговору не смета ни најмање факт да је светитељ припадао другом ! закону (вери). Коран наређује да се поштују и свеци туђих религија! То знамо и из Дрепера 1 ). Синан-паша био је потурчењак. Као такав он очигледно није ни познавао све прописе Корана и зато је, с те стране, његов поступак разумљив. У осталом, он је 1594. године радио као политичар, као турски родољуб, а верски прописи се често жртвују интересима политике.

') Одлични нозпавалац Корана, г. Осмаи Нури-Хаџпћ, држав. савегнпк, потврдио ми је такође да Коран овакав исиад сматра као нешто иедозвољено.