Општинске новине

5

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 387

Али за шегове потомке такво извињење није могло имати вредности. Нзегов поступак је за њих значио грех којим су од рођења оптерећени. Зато појаву ове џамије овако објашњавамо: Синан-Паша, који је наредио спаљивање Св. Саве, био је потурица ,као што већ рекосмо; пре пореклом православни Србин, него ли православни Арнаутин. Зна се да су се у породицама потурчењака дуго и дуго поштовале успомене на ранију религију и кришом, чак, вршене молитве ранијим свецима. Извесно је да ни у породици ни у роду Синанпаше није могло бити друкчије. У сваком случају морало се знати и у Синанову роду да су им претци били хришћани. А морало се, доцније, сазнати да и Коран забрањује онакво понашање према свецима, макар и туђе вере. Претпостављамо да се некоме од директних потомака Синанових, ако их је имао, или некоме из његова рода, морала после смрти Синанове догодити нека несрећа. Празноверје, које и данас држи људе, одмах је ту несрећу морало довести у везу са грехом Синан-паше, учињеним према свецу којега су и његови претци славили, а коме и Коран одаје пошту. Затим је од стране некога хоџе или другог каквог теолога дошао савет да потомак подигне богомољу на ономе м^есту где је овај грех учињен да би, тиме био откајан. То у толико пре што је поступак Синан-паше, као што већ рекосмо, значио грех и по самом учењу Корана! Зато претпостављамо да је ову „баталџамију" подигао неки из рода Синан-пашина, подигао ради откајања греха, и да је, зато, она подигнута баш на месту где је лизао пламен са ломаче ,која је сагорела тело Св. Саве. Турци је свакако још од њена постанка нису посећивали, не само с разлога њене удаљености од вароши и због препрека око излажења кроз капије на шанцу, већ свакако и због мотива који су диктовали њено грађење. И нису је ни могли друкчије назвати него џамијом „која не ради", која није за у1 потребу. I Ови мотиви откајања греха несумњиво су морали бити познати савременој турској генерацији у Београду. Да тако није било, извесно је да би бар мухамеданској духовној власти, пошло за руком наговорити правовернога, који се био решио да подигне нову богомољу, да ту богомољу сагради у вароши, где ће бити од користи по муслимански свет, а не да је подиже на пусту пољу, где нико од ње неће имати хасне. Ја не видим на који би се други начин могло објаснити подизање те џамије на томе месту, као и сам њен назив. Зато, кајда се и ово има на уму, све упућује на закључак да је ту баш, на томе месту, спаљен Св. Сава.

IV. Има још један кут на овоме простору који би се такође могао схватити као место на коме је спаљен Св. Сава. То је оно место где се данас налази црквица Св. Марка, која такође лежи на западној страни „Чупине Умке". Откуда та црква баш ту под самим бреГОМ? ј Она је била намењена Палилулцима, па се и данас још назива Палилулском црквом. Нзу је пре 100 година подигао Књаз Милош када је расељавао Сава-малу и насељавао Палилулу. Али је није подигао у центру насекако је то обичај и како се цркве увек подижу, да би свима вернима биле подједнако приступачне. Чак је није подигао ни на периферији, већ доста далеко од самога насеља.

/

Јекадашње Старо гробље на Таш-мајдаиу.

То нам даје повода да се упитамо: дагли је то тако случајно урађено, или је било неког стварног разлога за ово одступање од реда и обичаја? Из података које имамо о грађењу ове цркве не види се на који је начин Књаз Милош изабрао баш ово место. Али из обичаја знамо да се за богомољу увек тражи неко значајно, неко „свето место". Тек ако таквог места нема у околини којој је црква намењена, она се, онда, зида у центру насеља. Тај укорењени обичај би говорио да је и Палилулска црква саграђена на неком „светом месту", када је подигнута тако далеко од самога насеља. Према Рајићу, видели смо, место на коме је Св. Сава спаљен било је ограђено све