Општинске новине

ОПШТКНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 545

једничке, машинизиране, као код прашких ошптинских станова (са апаратима за пран>е, сушење и пеглаше веша). Да се на пр. на крају ВождоЕачке равни или ^торед Бањице подигну у систему Гарден-ситиа (слободних станбених зграда у врту) општинске станбене зграде од п!о! 2 и 4 мала стана од по 40 м 2 и 52 м 2 станбене површине. Да ое та комунална станбена колонија веже брзим трамвајским саЈобраћајем дуплог колосека, Ова општинска станбена колонија, у којој би се сместили и радни становници Јатаган-мале, имала би бити у цветним заједничким двориштима, неограђеним, са потребним бројем дечјих игралишта, пескалишта, базена, као и са друштвеним домом, у коме би било дечје обданиште, забавиште, еоколана, сала за преда: Јња и претставе и за друге културне потребе градске станбене колоније. Ова комунална станбена колонија требала би да има око 400 грађевина, односно око 1200 малих и хигијенских општинских станова. За њену рационализирану изградњу било би потрзбно око 30,000.000 динара, која би се сума морала распоредити: 1) 20,000.000 дин. на Београдску општину, добављених путем хипотеварног дугорочног, државом гарантованог зајма, за који би као прве подлоге служиле досадашње станбене кирије стан Београдске опнггине, које износе око дв-а милизка динара годишње, и! један милион динара, колико је унето у овогодишњи буџет за решавање Јатаган-мале. Доцније би служиле за амортизацију зајмова саме кирије тих нових станова, јер би ое њихова изградња морала условно поставити на једну реалну, економску основу, која би била апсолутно изводљива рационализацијом изградње станбених кућа у оеријама, и то у комуналној режији; 2) 5,000.000 помоћи Државе, пошто ое овим станбено збрињавају становници који у већини нису грађани Београда; 3) 5,000.000 дин. улога Средишње управе за посредовање рада, Окружног уреда, Радничке коморе и осталих радничких установа. Ово би се општинско станбено насеље амортизовало у року од 20 година. Месечна кирија од стана износила би од 160—200 дин.". Прелазећи на решавање конкретног питања „Јатаган-мале" г. Видаковић предлаже: „Уколико Београдска општина не би била вољна да сада приступи подизању овог станбеног насеља ширих размера, в^ећ би желела да се задржи само и искључиво на решавању проблема Јатаган-мале (и ако Београд данас има неколико већих и мањих Јатаганмала!), онда смо слободни поднети следећи предлог за решавање проблема Јатаган-малског: Ма да је технички комитет Београдске општине за измештање Јатаган-мале и Прокопа (из 1931 г.) стао на гледиште да Јатаган-малцима Општина подигне зграде на отплату, ипак ое ми са тим предлогом ниуком случају случају не бисмо могли сложити. Пре свега ауторитет Београдске општине не може дозволити да она и правно призна право оштете онима који су на

њеном земљишту бесправно подигли 600 непрописних станбених уџерица. Ту се законске одредбе морају категорички применити, нгго је Београдска отнтина и била дужна да учини још 1924 г. Даље, проучавајући социјалну структуру Јатаган-мале, утврдили смо, да је њено становништво апсолутно нестално, да Јатаган-мала у току највише две године промени већину својих становника. Према томе, тај елеменат крајње сиротиње, неквалификованог радништва и ситних работника, притиснут тешким економским приликама и привредним хаооом даиашњице, у немогућности је да се задржи на једном месту и да 20 и 30 година уредно отплаћује једну кућу. Али социјална правичност и јавна брига намећу Београдској општини обавезу да јатаганмалске породице станбено збрине пре него што приступи дефинитивном рушењу тога највећег ругла и срамоте Београда! Зато се за отановнике Јатаган-мале (пошто се издвоје они који већ имају и друга станбена имања било у Београду или унутрашњости Државе) морају подићи мали хигијенски и јевтини општински станови, чија закупна цена неће прелазити 160—180 дин., колико јатаган-малски закупци и данас плаћају за станбене уџерице јатаганмалских „кућзвласника"! За јатаган-малске становнике потребно је подићи око 720 малих станова и то према величини породица —■ 75% станова од собе, претсобља и кујне и осталога, за породице са преко 6 чланоза, каквих смо у Јатаганмали забележили око 250, подићи станове са две собе и остало. Отанове подизати по 4 у једној згради слободног тигга, са неограђеним двориштем, карактера насеља у врту. За изградњу ове станбене колоније могао би се низом неминбвних измена и допуна, односно прилагођавањгм нашим друштвеним и атмосферским приликама прихватити у основи тип станбених радничких зграда, које су подигле градске чехословачие општине, као што се и за : колективне станбене зграде могу узети- основе типова станбених зграда, које је подигла Општина у Прагу- и Братислави, или основе станбених зграда које је изградило станбено акц. друштво Централног завода за социјално осигурање у Прагу (уз овај предлог прилажемо више планова и основа тих комуналних и друЈптвених малих стаЈнова из чехословачких градова). За изградњу ових 180 етанбених кућа, рачунајући по 100.000 дин. од једне куће са 4 мала стана, тотребно је Општини око 18,000.000 дин. Ову суму Београдска општина требала би добиги и то као хипотекарну позајмицу од Средишњег уреда за осигурање радника у 14,000.000 динара, и 4,000.00 динара као државну помоћ. У буџету О.г.Б. за 1935/36 г. предвиђен милион динара за решавање проблема Јатаган-мале може служити само за амортизациону основу, али никако за самостално решавање проблема Јатаган-мал^е " Овај обиман и документован реферат г. Видаковића, прочитан је на седници оекције градског већа од августа 1935 год. Прихватајући све изнете предлоге као врло реалне и социјално правичне, оекција градског већа одлучјила је да се сви ти стручни предлози г. Видаковића упуте господину претседнику Београдске општине на решаваше.