Општинске новине

Прилози за историју Београда и Србије:

Гдиша Едезовиђ, начел. Минист. просвете у п. ТурсКи споменици за историју Београла и Србије

Данас више неће бити ново ни за широке слојеве народне да се у турским изворима чува читаво богаство грађе како за нашу политичку тако и за културну историју. Иако и нестручњ.аци у нас знају колики је велики утицај турског језика на јевик српоксхрватски, као, уосталом, и на језике осталих балкан™ ских народа, ипак се досада никад није поклањала никаква пажња изучавању туреког језика и културе. Биће без -сумње усамљен случај у свету чињеница да су балк^нски народи са српзким народом на челу провели више од четири стотине година пзд турским. госпоством, а да ни један народ не учини никакав озбиљнији покушај за међусобно упознавање, а нарочито за упоЕназање духовних производа својих завојевача са којима се иначе нису само клали и мегдане. делили, него често и заједнички сарађивали и помажући своме завојевачу у многоме припомогли да Турци изврше крупне подвиге у пределима Балканског Полуострва и Средњој Европи. У доба буђења национализма и романтичког полета у нас, марљиво се са свију страна прибирала грађа за познавање живота и рада нашега народа у прошлости. Само су турски извори остали неискоришћени и непроучени. Важност њихову данас, истина, више нико озбиљан не пориче, али се даље од тога није отишло. Интересовање за турске изворе, које се код нас најзад, после коначног политичког обрачуна са старом Турском, у знатној мери пробудило у самом почетку, поколебано је, садашњим званичним гледањем Кемалове Турске на живот и рад — бивше Османске Турске. Да бисмо ипак показали да турски извори за нас доиста имају првокласну важност, да их због тога ваља марљиво покупити и савесно проучити, захваљујући просвећеном разумевању, предусретљивости и пожртвовању садашњег претседника Београдске општине и његовог Одељка за културну пропаганду и штампу, ми овде саопштавамо прву већу збирку, турских архивалних докумената који се тичу Београда и нашега народа из времена од 1815—1853 године. Од њих највећи број тиче се баш самог Београда и некадашњег Београдског пашалука, те ће врло корисно послужити као грађа за историју Београда, на коју се још увек чека.

Оригинали, као што је код свакога посебно означено, 110 комада, чурају ое сада у- београдској Народној библиотеци. Пре неколико година донео их је тадашњем управнику Народне библиотеке некакав муслиманин из Босне. Без икаквог обавештења и не тражећи накнаду за њих, оставио их библиотеци. Ми смо их привремено обеле:::или бројевима под којима ћемо их у овој рубрици назодити. 18 комада смо пронашли међу разним списима који се налазе у Сопској краљевској академији, један комад смо нашл;и у Музеју Матице српзке у Н. Саду, а један комад је наша својина. Осим десетину комада, које смо досада објавили у овдашњим дневницима: , 5 Политици" 3 некадашњем ,,Трговинском гласнику", и часопису „Гласнику" Историског друштва у Новом Саду, сви остали објављују се овде сад пови пут. И ако смо сва ова документа спремили за штампу онако како је у обичају у научном свету, т. ј. са тзфским преписима и преводом, због техничких тешкоћа које се нису могле овога пута сазладати, ми их овде саопштавамо само у нашем преводу без турске транслитерације. Онај који буде себи дао труда да прочита ова документа овако поређана у хронолошком реду, боље но из које му драго наше историје досада, добиће јасну слику о турској управи у нашим земљама, о њеним односима према нашем народу у разним временима у једном размаку времена нешто дужем од два столећа. 25-1У-1815 (половина џемази ел евела 1230). Ферман султана Махмуда II румелиском валији Марашли Али паши: поново се наређује да од своје стране пошаље бујурулдије свакоме понаособ: левом и десном крилу у Паша санџаку и алајбеговима санџака: солунског, скопског, охридског, делвинског, скадарског, алвонског, елбанаског, дукађинског, призренског, крушевачког, вучитрнског, јанинског, ћустендилског, трикалског у којима да нареди да сваки хитро крене све своје ешкинџије, заиме, тимарнике из свог санџака и упути ка Београду.