Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 563

тици одређивали правац и давали тон.. Био је витешки заточник светског мира, и ја сам уверен да се на динашњи дан, који пада у време када је поново рањена светла мисао и благородна жеља мира, — ја сам уверен да се данас пред очима свих оних, који жуде истински Шрогрес људског рода, уздиже џиновска фигура трагичног нам монарха. Трагичног и племенитог. Као племенит човек, паштио се да л>уди буду људи и неуморно је радио на томе д\а, после свих напора и жртава, наступи трајан мир света и култуџни процват човечанства. Његош је певао да је човек човеку највећа тајна. Овој мисли поклонио је Александар своје срце. У Балкански рат води Он војниКе, учећи их, у наредби, јунаштву, чојству и блаГородству. „Према побеђеном непријатељу будите човечни и милостиви, јер он тада престаје бити непријатељ него постаје човек, а према човеку треба бити човечан." И тако од ЊеГоша имамо: човек чојку тајна је највећа, а од Александра: према човеку треба бити човечан. И смело се може рећи да ће те две класичне реченице вечно чинити част роду нашем. Александар Карађорђевић је био изванредно сложена Тфирода. Као све дубоке природе, беше и мистик. Привлачили су Га наши манастири. Државник и вожд народни, АлеКсандар је делао, неуморно и реално, а у исто време, кад год је могао, склањагие Он своју осетљиву дугиу од хуке светске. Тражио је мистику чистоГ и тамјановитог нам православља. Обилазио је Александар Карађорђевић радо манастире нашеГа јуГа. Они чувају нагие давне монархе и велможе. Волео је да борави на Опленцу, у близини цркве, задужбине узвшиеноГ Му Оца, г1 пантеона Карађорђевића. На зидовима Опленачке цркве нагии средњевековни владари посташе хригићански свеци. Тражио /е дугии уточишта нарочито у Каленићу. Природа је тамо, у Крају 'Где је Каленић, бујна и питома у исти мах. И неизмерно резигнирана. Каленић има и то својство да се човек осети удаљен од свих људи, а да, ипак, људима жели вгаие среће неГо гито је имају. И сиГурно је тада, кад је склањао дугиу по ма-

настарима, бивала живља ЊеГова жеља, да међ свима људима влада мир, а сигурно се Он и мирио тада, на неки начин, с вечним миром. АлеКсандар Карађорђевић је имао необично интелиГентно око и један осмех човека, чија /е дугиа била способна да у себи неГује мистерије смрти. Пре неГо што ће се укрцати на брод, који ће Га одвести у смрт, Александар Карађорђевић је, као у неком предосећању, журно потражио манастир Савину. Заџалио /е свећу за здравље својих рођених. А за своје? Можда. Он бегие толико јунак и толико мученик да је, палећи Своју свећу у манастиру Савини, од БоГа тражио, можда, не толиКо земаљску срећу, колико срећу после смртг^. Ону срећу која треба да нас заГрли чим напустимо овај свет који је такав да мора сваком бољем човеку дојадг1ти... * На данашњи дан ми треба да посветимо своје мисли племенитости Александровој, али не смемо заборавггти да /е Он великан наше ггсторије, не само зато што је свом својом племенитошћу волео народ, неГо и зато гито /е та племенитост давала потстрек ЊеГовој вољи правоГ и моћног монарха. Дивећи се тој стваралачкој вољи, ми треба да постанемо јоги срчанији борци за Александрово дело и за срећу Александровог Сина. Народни болни крик над мртвим Александром: Славо нагиа! нека се преобрази у радосни узвик којим ћемо поздрављати Сина ГоростасноГ нам и трагичноГ Краља. Опленачка црква /е осванула данас ГолГотски суморна, али нека безГранична љубав нагиа према Петру II учгти да осмех мртвог Краља престане бити јадовит. Опленачка црква ће се тада забелити и заруменити под сунцем напредне ЈуГославије и у нагиој непоколебљггвој оданости престолу. Нека буде блажен мртви Краљ. То хоћемо сви ми који волимо земљу. Нека буде блажен Ујединилац, а нека краљује Узданица нагиа и, како наги народ каже, — слава нагиа, Петар II Карађорђевић.