Општинске новине

Чланци и студије ив комуналносоцијалне политике: Богдан КреКиП, бећнић града Београда

ШегртсКо питање ћао привредни и социјални проблем

1. Градови као иривредни центри Ми смо већ у више махова имали прилике да на овоме месту кроз , часопис Београда „Београдске општинске новине" претресамо и проблем радничке незапослености, као један од 1 значајних проблема који не може да мимоиђе савесна и добра комунална политика. У вези са проблемом радничке незапослености у Београду и осталим нашим градовима уско је повезано шегртско питање. Добра комунална политика не може избећи бригу око старања за обезбеђење незапослених радника. Исто тако, она не може бити равнодушна у питањима од којих зависи да ли ће број незапослених на територији једнога града бити већи или мањи. Свака привредна грана у одређеном периоду може да рачуна на одређен просперитет. Не може то у танчине бити израчунато, али се у главним потезима ипак зна. И свака [Може да зна са чим у одређеном периоду може да рачуна. Према тим могућим предвиђањима треба да буде калкулиран и број шегрта у појединим привредним гранама, како би се избегла нагомилавања сувишних будућих радника — сувишних незапослених руку. Колико у коме граду радништво претставља значајнији проценат од укупног броја његовог становништва, у толико је шегртско питање за њега значајније. Није без интереса да наведемо да је например, према статистици радничког осигурања, 30 јуна 1933 у Београду 20.67% свих Београђана било осигурано код Окружног уреда. Тачне цифре су:

Београд град Земун Панчево

на 100 мушких 27.75 22.72 27.33

на 100 женских 12.12 8.54 8.43

заједно на 100 20.67 15.93 17.78

Још у већој мери него у Београду радништво је груписано у нашим градовима (°/о према укупном броју становништва), например:

Цеље

54.86

Птуј

28.12

Сушак

33.78

Загреб

27.67

Марибор

33.36

Вуковар

27.04

Љубљана

32.26

Нови Сад

20.78

Н. Градишка

30.33

Петровград

20.57

Вараждин

29.10

Бвоград са Земуном и Панчевом

20.00

Заједно

27.26

11.45

20.00

После Београда на реду су, да споменемо само неке од главнијих градова: Сарајевој 18.68 Сплит 18.27 Ниш 15.71 Скопље 11.18 У Цељу је сваки други грађанин радник, у Марибору и Љубљани сваки трећи, у Загребу сваки четврти, а у Београду сваки пети. На овоме се не стаје. Тенденција је свих градова да се индустријализирају. Али незапосленост, која у њима влада, показује да с(е број радника по разним привредним гранама иовећава брже и у већој мери него што се отварају могућности за њихова упослења у појачаној индустријализацији. Мален је проценат градског становништва који преставља оџаковиће. Дошљаци претстављају највећи део становништва свакога града. Онај ко је једаред изучио један занат, ма где то било, тај природно иде у велике градове, и то најрадије у оне који су највећи, јер у њима се нада да ће пре наћи урослење и спас. Не може се изрећи придолазак овог света који је гоњен нуждом. За то граду не може и не сме бити свеједно не само каква се политика у погледу припремања подмлатка води само на територији његовој, него му не сме и не може бити свеједно ни шта се у томе иогледу ради у другим привредним центрима, нарочито оним машим —