Општинске новине

2*

6Е0ГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 199

Монократски систем не само да не одговара духу наше демократс.ке самоуправе, него не даје ни онолико јемства за законити рад колико јемства даје демократски систем са својим колегијалним решавањем и суђењем. Док данас у целом свету постоји очита тенденција да се колегијално суђење спроведе кроз све државне и самоуправне инстанц И ј е _ које су позване да ма о чему решавају _ дотле ми уводимо појединачно суђење чак и у првостепеним судовима, и што је још опасније, стари демократски систем општинске колегијалне управе замењујемо монократским системом!... Зато смо уз предлог већине градова из граница предратне Србије, да се законом уведе систем градске колегијалне управе. § 22 нормира број већника у градском већу према величини града: у градовима са 10.000 становника 27 већника; од 10.000 до 20.000 становника 36 већника; од 20.000 до 40.000 становника 45 већника; од 40.000 до 100.000 становника 54 већника, и у градовима, преко 100.000 становника 72 већника. Већина наших мањих градова примећује да је ово несразмерно велики број већника. Тако н. пр. град Тузла истиче, да је по ранијим прописима за градове до 20.000 становника — у Јсоје спада и Тузла — требало 27 већника, па се ипак врло тешко могао да сакупи потребни кворум. Међутим, по новом закону за такве градове потребно је 36 већника, чиме ј'в и број за кворум сразмерно порастао. Савез градова, усвајајући предлоге својих чланова, градова, предлаже да се нормирани број већника смањи и да се креће од 18 до 54 већника, а само за град Београд, као престоницу, 72 већника. § 23 важећег Закона о градским општинама гласи: „Претседник и две трећине градских већника бирају се општим, једнаким, неИосредним и јавним гласањем. Бирачку способност имају сви становници који су уведени у бирачки списак градске опгитине према Закону о бирачким списковима. Једну трећину Градских већника поставља бан, за градове Београд и Панчево Министар унутрашњих послова, из реда лица посвећених у комунална питања." Савез градова Краљевине Југославије, као врховни комунални форум, у своме конкретном предлогу, тражи следећу измену и допуну § 23 Закона о градским општинама: 1) „Како је један од основних принципа демократског уређења државе да сваки бирач може слободно и без страха дати свој глас, за онакву комуналну управу, какву он као најбољу замишља, а то се не може постићи системом јавног гласања, предлаже се °ва измена: >, У ставу1§ 23 реч „јавним" замењује се речју „тајним."

Према тој измени имале би се изменити и све односне законске одредбе о изборном поступку у овом закону. 2) Како наш Устав не искључује бирачко право жена, него га, у чл. 55, препушта законском решењу, било би најсходније да се оно окуша најпре у градовима, због њиховог вишег културног нивоа. Притом, необорив је факат, да је врло значајна женина активна сарадња на пољу социјалне политике у управи данашњих градова. Зато Савез градова предлаже ову измену: „Став 2 § 23 мења се и гласи: „Бирачку способност имају сви\мушки становници, који су уведени у бирачки списак Градске општине према Закону о бирачким списковима, као и све женске становнице, које испуњавају услове овога Закона■ Оне се уводе у нарочити бирачки списак." Као што се види, корекције Савеза градова су не само слободоумне, него и врло корисне за правилан развитак комуналног и социјалног живота наших градских општина. Наше личне примедбе су у овоме: У чисто политички део Закона о градским општинама нећемо се детаљно упуштати. Ми смо лично мишљења да тај део (од § 24—§ 67) треба обрадити посебним законом о изборима општинских управа, јер док чисто комуналносоцијални и комунално-административни део закона захтева дужи континуитет, дотле овај изборни део може бити изложен честим новелирањима, и зато га треба потпуно и засебно нормирати. Ми ћемо о њему дати посебну студију, коју припремамо са компаративним одредбама о општинским изборима у Чехословачкој, Енглеској и другим напредним државама. Овом приликом констатоваћемо само толико да је захтев о тајном гласању једнодушан захтев и свих југословенских градова, и њиховог највишег арбитра, Конгреса Савеза градова. Исто тако већина градова, приликом анкете београдске Канцеларије Савеза градова о пројекту закона о градским општинама, пледирали су против мајоризовања, тражећи пропорционални изборни систем, за који пледира и сам Савез градова. За стручан напредак комуналне политике, била би корисна законска одредба да једна трећина већника буде састављена из стручних претставника. Само ту трећину не би ни у ком случају требало постављати декретом од стране бана, односно министра унутрашњих послова, него би ту трећину већника требале да изаберу респективне стручне корпорације (н. пр. коморе: адвокатска, инжењерска, лекарска, индустриска, трговачка, занатлијска, радничка; пољопривредна удружења итд.) и онда да их придодаду уз партиске листе ради гласања. А ако је жеља да се тај стручни део већа деполитизира, онда би се он могао тек после