Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 585

није другачије одређено. Одредба пак за државне службенике која се сходно смислу има применити и на градске службенике када се ради о њиховој пензији јесте одредба § 113 Ч.з. По овом пропису чиновници односно градски службеници испуњавају услов за стицање права на личну пензију кад наврше 10 година, коју су стварно цровели у активној државној односно овде у градској служби каз активним градским надлештвима, зазодима и установама, Тужилац као што се то из акта предмета види има преко девег година и нема десет година градске службе, зЗог чега у смислу наведених законских прогшса не испуњава законске услове за пензију. Примени чл. 14 и 60 Статута Општине београдске у спорном случају нема места, пошго је по § 156 Закона о градским општинама продужена ва.нност само оних одредаба градских статута, које нису у противности с а одредбама Закона о градским општинама, А Закон о градским општинама у одредбама §§ 159 и 101 у вези са § 113 Ч.з. изрично тражи 10 ефективно проведених година у градској служби, за стицање права на пензију, које услове поменути прописи чланова 14 и 60 Статута Општине београдске нису тражили, већ су се и године државне службе урачунавале у десетогодишњи рок за стицање права на пензију. Међутим, по ст. 1 § 104 Закона о градским општинама овакво урачунавање је изрично забранио, пошто с е по овом пропису службенику, тек кад напуни услов за стицање права на личну иензију, рачуна време проведено у државној служби пре ступања у државну службу при одмеравању количине пензије. Због тога је тужена власт била овлашћена законом да тужиоца одбије од тражења пензије." Државни савет дословно примењује § 113 Ч.з., а став 1 тога параграфа изрично забрањује да се у десетогодишњу акгивну државну службу урачунава, за испуњавање услова за стицање права на личну пензију, време проведено на раду у служби државе у својству контрактуалног чиновника или дневничара. Благодарећи своме несоцијалном ретроактивном дејству Закон о градским општинама укинуо је у Београдској општини сталност и оним градским службеницима које је општински суд утврдио за сгалне својом специјалном одлуком у току 1930 године, а на основу чл. 65 Статута О.Б. Укидање сталности ових службеника закон их је У исто време лишио и права на отпремнину У случају престанка службе пре навршених десет година ефективне градске службе. Досадашња пракса Државног савета јасно нам је указала због чега су и такви градски службеници лишени сталности, дајући у својим пресудама следеће разлоге:

„По § 161 Закона о градским општинама, службеници који су по досадашњим прописима имали сталносг и који немају 10 година општинске службе на случај огпуста добиће отпремнину у износу једногодишњих принадлежности ако имају најмање пет година ефективне општинске службе, а отпремнину у износу шестомесечних принадлежности, ако имају мање од пет година ефекгивне општинске службе. У смислу овог законског прописа право на отпремнину имају само они градски службеници који су по досадашњим прописима сгекли сталност. Према досадашњим прописима (чл, 47 Статута) службеник је после 5 година био сталан. Међутим, по чл. 65 Статута, који се налази међу прелазним наређењима, до доношења одлуке Суда Општине београдске о сталности, које је пак везано за доношење правилника о организацији појединих отсека по чл. 6 Статута, градски службеници неће уживати сталност из чл. 47 Статута. А по ст. 2 истог члана 65 Статута, овај рок може бити продужен специјалном одлуком суда одобреног од Министра унутрашњих послова. Као шго се из акта предмета види Правилник о организацији појединих от.сека по чл. 6 Статута није донет и због тога је рок за доношење одлука о службеничкој сталности продужен сходно чл. 65 Статуга, одлуком суда О.Бр. 24550 од 7 децембра 1933 године до краја 1934 године, а ту је одлуку и Министар унуграшњих послова, решењем IV Бр. 3183 од 15 децембра 1933 године, одобрио, те је на тај начин ова одлука суда постала перфектна, Па како је доношење одлука о Јсталности градских службеника Општине београдске одложено до краја 1934 године, то у моменту ступања на снагу Закона о градским општинама т.ј. 23 септембра 1934 године, градски службеници Општине београдске које је тај Сгатут затекао нису стекли сталност. Према томе, ни тужилац у часу ступања на снагу Закона о градским општинама није имао сталност, нити је пак ову од дана отпуста из службе стекао, због чега и не испуњава законске услове за признање права на отпремнину." Поред укинуте сталности градски службеници у Београду немају никакве практичне користи ни од прописа § 161, јер у случају престанка службе нису у могућности да рефлектирају чак ни на предвиђену бедну отпремнину с обзиром на већ изложено тумачење Државног савета о сталности у општинској служби. Са овако несталним службеним статусом градских службеника може, пре навршених десет година ефективне градске службе, (без обзира на све раније године државне службе!) да престане служба, било на основу слободне оцене надлежног вргана у смислу тач. 16 § 104 у вези § 104 Ч.з., било на захтев надзор-