Општинске новине

Стр. 722

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ком закону. Отуда овај треба да послужи као база за израду статута. Разуме се да ту могу бити чињена отступања и комбинације, уколико не постоји ограничење већ у самом Закону о град. општинама. Али оно што нарочито желим истаћи, то је потреба да се у статуту самостално регулише целокупна материја која обухвата службенички статус. Закон о градским општинама истина каже, да ће се извесне одредбе које важе за државне службенике примењивати сходно своме смислу и на градске службенике. Међутим, има тих одредаба не само у Закону о чиновницима, взћ и у другим законима који и данас важе за државне службенике. Да узмемо само пример општих услова за пријем у службу. По чл. 86 З.у.у. политичко-управни чиновник не може бити лице које је осуђивано на губитак часних права, ма их доцније и повратило. По Закону о чиновницима, међутим, у службу не може бити враћен онај који је по судској пресуди из^губио службу; ако је, међутим, осуђен пре но што је био службеник на губитак часних права, он може ступити у службу када се поврати у права. Затим, разликују се дисциплински прописи и одредбе о пензијама за поједине струке државних службеника. Не би се стога могла поновити одредба из § 104 Зак. о град. општинама да у погледу општих услова за пријем у службу итд. важе и за градске службенике. Морало би се прецизирати поименично које су то одредбе, или би се оне преузеле из чиновничког закона, а могле би се правити и комбинације од различитих прописа које важе за разне струке државних службеника. Још једно начелно питање желим овде да истакнем. Оно се тиче примања у службу градских службеника, њиховог унапређивања и одређивања на старешинске положаје. § 102 Зак. о град. општинама одређује да градске чинов-

нике бира градско веће на основу надтечаја. Значај ове одредбе састоји се у томе, да се градски чиновник само првипут бира путем надтечаја. За унапређење градских чиновника на виши положај, као и за попуњавање упражњеног старешинског положаја, не треба расписивати надтечај, већ се унапређење мора нормирати тако да службеник напредује било по одлуци претседника, било по одлуци градскога већа, када се испуне за то прописани услови. Попуњавање упражњеног старешинског положаја треба да је уређено тако да на њега долази један од најстаријих градских чиновника, ако испуњава прописане услове за то место. Надтечај би се у овом случају могао расписати само ако међу градским чиновницима нема таквих који би испуњавали услове за односни старешински положај. Статут би морао да садржи, осим тога, детаљне одредбе, ко прима у службу остале градске службенике. Истакао сам само ово неколико напомена што се тиче статута о градским службеницима, зато што је пројекат о томе Савез градовавећ израдио. Што се осталога тиче, такође сам изложио само главне линије по којима би се статут о организацији и пословник имали израдити. Детаљно излагање ове материје захтевало би много више простора. Уосталом, такво излагање не би водило циљу, јер је то ствар рада стручњака у једној ужој комисији, којој би израда ових статута била поверена. Разуме се по себи, да се код детаљне обраде може поћи и другим редом него што је овде изложено, нарочито када се тиче питања организације и укорењених навика. Наш главни циљ био је, да се ово питање покрене и стави на дневни ред, пошто је оно данас за све градове веома прешно.