Општинске новине

Др. Мидорад Станојевић начелнић Министар. у пенз. и градсћи ђећнић Наш хлеб насушни

Недавни привредни сукоб између пекарских радника и мајстора у Београду био ј,е у ствари сукоб двеју беда. То није сукоб радника са богатим и великим фабрикантнма који су својим сјајем и начином живота и сувише удаљени од својих радника. И београдски радници и београдски послодавци ове привредне гране скоро се не разликују једни од других. Овде се може говорити не само о беди радника већ и о мизерији послодаваца. Према осталим привредним гранама хлебарски занат у Београду је у ужасно бедном стању. Све привредне гране су се колико толико усавршиле и попеле на виши ступањ, само је производња хлеба остала примитивна као што је и била. Све су београдске пекарнице једнога типа. Ако прегледате једну или две, остале вам не треба ни да видите, па ћете знати какве су и какви услови рада и живота владају у њима. Оно што важи за једну, важи еп §епега1 за све остале. У колико су извесне пекарнице у последње време преправљене и модернизоване то се више односи на спољни изглед или продавнице хлеба, док је радионица — амурлук — остао исти. Продајни услови у овој привредној грани су се незнатно поправили, док су производне прилике остале као и пре — старе турске фурунџинице. Општина београдска од вајкада се занимала питањем хлеба, махом проблемом цене хлеба. У 1932 год. образована је и једна стална комисија која је себи поставила задатак да проблем хлеба дубље простудира и да га евентуално и реши. Али од свега тога најзад није било ништа, сем што смо добили две одличне студије по овом питању. 1 ) Иначе је остало све по старом. И сам недавни штрајк пекарских радника није ништа битно изменио, сем што је за који проценат повисио надницу радника. Стари производни услови, услови рада, стари амурлуци, начин справљања хлеба, исте тезге и рафови где се хлеб држи, исти „кревети" где радници спавају, исте чесме, клозети и шупе, све је остало као од памти века. Кроз ову привредну грану пирнуо је

Види о томе: „Београдске Општинске Новине" 1933 г. бр. 2 Слободан Ж. Видаковић: „Питање хлеба" и Др. Ст. Павловић : „Које крив за ову неоправдану скупоћу хлебаI?

веома слаб поветарац новотарења, поправљања и усавршавања производње. Ако се запитамо од куда то долазњ и какви су узроци томе, мислим да се нећемо преварити ако речемо, да томе лежи узрок у психичким особинама самих носиоца ове привредне гране — радника и послодаваца — који су махом пореклом из Јужне Србије. Наш живаљ из Јужне Србије врло је марљив, радан и самопожртвован. Уз то још тај елеменат је врло штедљив и без икаквих жеља и прохтева у животу. Једина му је радост и задовољство у животу да ради и скунатори коју цркавицу за старе дане. Ако којом срећом напорним радом и стече нешто више него што му је потребно за живот и издржавање његово и његове породице, и на тај начин постане газда, он је проживео живот, не видевши ништа лепог у њему и не осетивши никакву радост. Срећан је, ако га је срећа послужила, да своју децу изведе на пут. Наклоност према напорном раду, штедљивости и животу без жеља и прохтева створила је код ових примитивних људи упориште сваком напретку и новотарењу. Јужно -Србијанци — београдски пекари — су врло жилави и издржљиви и у Стању су да напрегну све своје снаге, са безграничним радним временом, да чак издрже конкуренцију са фабричном производњом хлеба. Све те лепе особине морала и карактера, које иначе красе човека, постале су код ових људи снажна препрека да се у производњу хлеба уведе нов начин рада, који би и за пекаре мајсторе и њихове раднике, значио један културан напредак, једна олакшица у животу. Јужно-Србијанац привезује за свој привредни рад и своју радњу и целу своју породицу. Сви његови чланови породице раде неуморно и без предаха. То је се најбоље могло видети за време последњег штрајка. И ако радници нису радили, мајстори су напрегли све своје снаге и снаге својих чланова породице, само да би могли да произведу потребну количину хлеба. Скоро се није ни осетила оскудица у хлебу, и ако је штрајк релативно дуго трајао. Чак и мајстори-пекари, који нису из Јужне Србије, не могу да издрже конкуренцију са онима из Јужне Србије. Овај психолошки моменат мора се узети у обзир при решавању проблема производње хлеба. Сасвим је природно, да онај који при