Општинске новине

Стр. 842

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

раду не штеди себе и чланове своје породице још мање ће бити склон да штеди оне око себе — своје раднике. Још једдн моменат пада у очи код ове привредне гране. У овој производњи влада систем малог константног (стално уложеног) капитала, док је варијабилни (променљиви) део капитала већи. Отуда појава да се са врло малим укупним капиталом од 8—10.000 динара може водити пекарска радња која прави годишњи обрт 300—400.000 динара. У колико је константан капитал уложен у зграде, машине и алате мањи у толико ће морати бити већи напор радне снаге да би се постигла сразмерно иста производња. Са малим константним капиталом иде упоредо непроизводност дотичне гране, али истовремено и јача експлоатација радне снаге. Место на машине и алатке главни терет производње пада на људе упослене у тој грани. Пекарске радионице у Београду су типичне у том погледу. II Ми ћемо овде навести нешто мало података о приликама у београдским пекарницама старога типа. Ови подаци немају везе са подацима оне анкете која је 1932 год. радила у Београдској општини. 1) У пекарској радњи М. Л. у центру града, ради се од 6 часова у вече па до 7 или 8 часова у јутру. После овог временаа проведеног у ноћном напорном раду, радници свршавају друге ситније послове. Шегрт те радње, који је почео рад у 6 часова у вече, сутра дан у 10 часова пре подне још је имао посла — цепао је дрва спремајући их за наредно ложење пећи. Кад је легао да спава непознато је. Имао је 18 година, а родом је био из Голупца. Плата му је била 83 динара месечно. Стан и храну добијао је од мајстооа. Сем овог шегрта у овој радњи је било запослено још три одрасла радника. Сва тројица су била родом из Јужне Србије. Један од њих је био жењен, али му жена не живи овде већ „дома", у селу одакле је. Плата је ових радника била по 230 дин. месечно, а добијали су стан и храну од послодавца. — Радионица амурлук — је ове пекарнице једна врло прљава изба, која се држи доста чисто, али је она такве врсте да се не може очистити. Ово одељење би било иотпуно неупотребљиво и за друге врсте послова, који по својој природи не изискују чистоћу и хигијенске услове. Једно мало преграђено одељење амурлука је ,,спаваћа соба" за раднике и шегрта. У овом одељењу као и у амурлуку влада паклена врућина. 2) Пекар М. Б. такође у центру Београда има б радника који раде по 12 часова дневно, и то у две смене по 3 радника. Плата им је била од 200—300 динара месечно са станом

и храном. Храна им је била врло рђава. „Спаваћа соба" им је била одвојена од амурлука, али је тако бедна да би се једва могла употребити за шталу. У тој „соби" је било 3 „постеље", које су биле конструисане од обичних дасака, покривене џаковима од брашна. Празни џакови од брашна служили су као постељне ствари — као простирачи и покривачи. У ова 3 „кревета" спавају ових 6 радника на смену тј. ноћна смена спава дању, а дневна ноћу. Ова одаја за спавање налази се у дворишту, које је врло прљаво, пуно блата и ђубрета, проузрокујући врло тежак задах у ваздуху. Циркулација радника између „клозета", ода,е за спавање и радионице — амурлука, врло је неподесна и прљава. 3) Мајстор Н. И. такође у центру града има пекарницу и амурлук као и остали. На раду има 3 радника, и то: један стар 40 година, а друга двојица су стари по 18 година. Један од ова два дечка је родом из Слатине (Славонија) а други дечко и онај старији радник су из Темишвара. Одељење за спавање један подрум најгоре врсте — налази се удаљено од амурлука у дворишту. Ова „спаваћа соба" гора је од сваке јазбине, и пре личи на „дуждеву тамницу" из „Горског Венца'' у којој „неби човек своје пашче свезо, а камо ли чојка несретнога". Ту су подигнута три лежишта од дасака преко којих су прострти џакови од брашна који служе као постељне ствари. Поред постеља води једна цев, то је одводник нечистоће с горњег спрата. Захваљујући томе што су стакла на прозорима била полупана, није се осећао задах у оној мери, у којој би се осећао да су прозори били исправни. То одељење за спавање веома је мрачно. Спаваће ствари, како за простирање тако и за покривање, биле су само џакови од брашна. Радно време је од 7 часова у вече па до 89 часова у јутру. Преко дана морају радници да устају ради замесивања маје за тесто. Како у овим тако. и у осталим пекарницама, владају исти услови рада и живота за раднике. Данас су се услови нешто и поправили, али суштина је остала иста као и раније. Томе нису криви само мајстори-пекари, већ ту постоји кривица и до општих прилика. Пекарнице су махом тако зидане, (па се дозвољава да св, и данас на изти нашн зидају.) У оваквим пекарницама не може се ништа солидно изменити у смислу хигијене и естетике. Обично се кривица баца на бездушност мајстора, који раднике експлоатишу и продају скуно хлеб у циљу што бржег богаћења. Међутим, брашнарски картел несумњиво врши снажан притисак на пекаре, а ови онда због тога пребацују терет на раднике с једне стране, а с друге стране на потрошаче продајући им скупо хлеб. Много пута је вршена анализа цена пшенице, брашна и хлеба, али се слабо узимао у обзир просечни производни капаци-