Општинске новине

Стр 836

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

хтевима и колективним интересима једног модерног града. На изграђивање Београда утрошене су огромне суме. Оне већ данас досгижу неколико милијарди. Пред том чињеницом мора се заиста застати и запитати како јз могуће да су се уложили и улажу толики капитали у подизање Београд:а ; који би истина требао да поетставља једНо узорно газдинство, алиукоме се ради без икаквог плана и одређеног циља. То је питање већ више пута постављано и увек се добијао одговор: потребан закон од-

Једна удица у отменом крају Београда (Дедиње:\'Шп:с11у). носно уредба која треба да наЈзад постави грађевинску политику Београда на здраве ноге, већ се одавно ради. После тог одговора а пред чињеницом да она није готова нн после пет година по доношењу поменугог закона, човек и нехотице добије утисак, да се та уредба заиста ради али не да постави јасне циљеве и донесе прецизне директнве, здраве и корисне принципе грађевинској политици Београда, већ да једино утврди страховито жалосне грешке које су почињене и које се више не могу поправити. Но, погрешно би било бацити сву кривицу искључиво на Општину. И држава носи исту толику ако не и већу одговорност за ситуаци-

ју у којој се ово питање још увек налази! Најбољи доказ за ово тврђење пружа нам чињеница, да више власти захтевају доношење целокупне а не парцијалне Уредоз. Целокупна Уредба обухвата међутим и извесна питања чија решења спадају у надлежност виших управних власти на пр. питање жељезничког чвора. Како ова решења нису ни до данас донета јасно је да се овим пружа сјајан изговор и даје пуно извињење оним општинским органима, који су шаржирани израдом уве УредЗе. Но држави и њеним органима могле би се учинити и много теже замерке. При тачнијем проучавању државне делатности у овом правцу мора се са изненађењем и жалошћу констатовати да је држава поклонила мање пажње ови/м и скономскп и социЈално и културно важним питањима него ли и сама општина, Шта више она није прискочила у помоћ градовима ни у трзнутку када су се ови проблеми тако рзћи сами наметнули у сзој сзојој величлни и тежини и приморали по.еди к: опшгин;ке управе да им поклоне сзу своју пажњу. Оскудица те дужне државне потпоре нарочито се је јако осећала и још увек осећа у ратом порушеној и поробљеној престоници. Кажемо дужне помоћи јер је несумњиво била ду.кност државе да помогне једном ратом опустошеном граду не у збрињавању његових грађана, већ оне огромне масе Југословена који су попут бујице нагрнули у Београд да у њему покушају срећу и започну своју нову егзистенцију. Држава је била дужна да укаже своју помоћ нарочито Бзограду, ако не ради њега а оно ради угледа и достојанства земље, јер Београд, престони град државе треба и мора да буде огледало економског, политичк'ог, духовног и друштвеног живота и прогреса целог нашег народа. На жалост држава не само што није одговорила овој својој дужности нзго је шта више све учинила да и онако тешку ситуацију Београда још више отежа. Одузимање општинског земљишта за државне потребе бзз накнаде. узимање воде и електричне енергије за др-

Будевари у посде рата изграђеној Софији