Општинске новине

2

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 837

жавне установе без отштете, продавање по скупе паре општинског земљишта општини, постављање и подизање државних грађевина без консултовања надлежних општинских органа, императивно тражење да се ови или они крајеви улепшају обзиром на углед и интересе државе а без обзира на општинске потребе и материјалне могућности, биле су и на жалост још увек су најобичније тако рећи свакодневне појаве. Но и то није било све. Да би могао одговорити својим ноомалним као и озим по^лавито наметнутим обавезама Бео"рад се 'е морао на једној страни за^уживати а на доу-ој разрезивати огромне намете на своје становнике. Тиме се је само кочила свака привредна делатност у престоници. Јер пред пеоспективама које су стварале ове несноснз дажбине застајао је застрашен и на ; поедузимљивији дух и губио вољу за предузимање ма какве веће и шире акције. Ово у толико више што се је под теретом овакве ситуације гасио и изумирао и онај до таца с муком одржавани привредни живот и Београд се све више редуцирао у једну чисто чиновничку варош. Све ове чињенице као и мно^е друге у које је немогуће улазити овде морале су бити познате одговорним факторима и према томе је заиста тешко објаснити како се је могло преко њих тако олако прелазити? Ово неинтересовање дожаге за поједина питања од великог значаја нарочито се јасно манифесту : е код социјално-хигијенских проблема у опште, градова понаособ. А та су баш питања у најтешњој вези са у овом чланку изложеним проблемима урбанизма и хигијене станова по селима и градовима. Јер само до^ро и корисно решење тих. Питања омогућава солидан и нормалан рад на потзању з^равственог стања народа, као и на соиијалном збрињавању сиромашних ГЂађана. О знача|у ових питања може се најбоље судити према озбиљности мера и величини матеоијалних жртчва које су поједине држазе поднеле ради њихозог решавања. Напред смо изнели да су у службу урбанизма и хигијене станова стављени разноврсни стручњаци, многобројне дожавне и приватне институције. да је у многим земљама изграђено читаво законодавство које упоошћава и одакшава доношење хитних и по опште интересе корисних одлука а изнат; свега дошла ^е и снажна новчана помоћ од стране државе која се у по^ечиним ?емЂама пење и на милијарде. При томе се је у свима државама без изузетка покдањала наоочита пажња решавању ових питања у гоадовима у опште престонијци понаособ. У Аустрији, Немачкој, Чехословачкој, а у последње време и у Бугарској (о доугим нарочито северним државама и да не говоримо) издате су стотине милиона на подизање јевтиних-серијских станова за сиромашне радничке породице. У Ита-

лији је држава не само изградила специлално законодавство којим фаворизира и омогућава брзо изграђивање градова по савременим урбанистичким принципима него је шта више и доделила нарочиту новчану помоћ престоном граду Риму радн што бољег поЗољшавања хигијенских станбених прилика. Ова је помоћ износила до 1931 г. шесдесет, а од тога доба деведесет милиона лира годишње. У образложењу ове изузетне мере наглашено је: да је она инспирисана идејом да добро решење станбеног питања и правилно фунКционисање 1 'анне службе не користи само становницима Рима већ и угледу и потребама целе нације којој је много стало да се сви започети ра^ови тачно и на време сврше како би главни град Италије могао и у будућности одговарати својим високим задацима и циљу који му је додељен. Тако у Италији и у другим земљама али на жалост не и код нас. Наша држава исто тако као и Београдска општина није нашла за потребно да следује овом здоавом примеру и ако су јој то акутне и горуће потребе диктовале више него ли можда и једној другој земљи. Издаци који су у томе циљу учињени код нас тако су незнатни и мали у поређењу са издатцима других држава да о њима не би требало ни говорити. И то обзиром на издатке учињене у томе циљу за целу земљу, појединачну помоћ градовима да и не помињемо. Београд је при томе, и ако престоница Југославије најгоре поошао. Поред горе побројаних тешкоћа, он је имао и друге са којима се је морао борити. Највеће су међутим биле оне које су долазиле 03 државе и њених органа. Од ових напоменућемо само, да је и Београд као и сви већи грацови у Југославији све до 1931 г. био третиоан, у ат,министративном погледу. тако рећи као најобичнија сеоска општина. Без обзира на сложеност пооблема које је морао да решава, без обзиоа на важност задатака који су му додељени, без обзира на ауторитет и углед који би тре1ао да има као престонига ј~дне држа^е оствареље сзаке његове одлуке и оне најхитније па пре 1а томе и најнеопходније као и оне најмање зависило је врло често од разумевања, добре воље а не ретко и ћуди појединих државних функционера. Раније изнети пример који је само један из огромне серије сличних, а који се одчо~и на поништавање одлука Градског по лава~стза о забрани грађења на једном гратнлишту од свега 115 м 2 површнне и б м. шиоине је најбољи и непобитни доказ који говори у поилог ових излагања. Овај пример нам пре свега доказује, обзиром на мотивацију одлуке више властн како се у врло много случајева поступа кабинетски а поједини предмети расматрају с једног уског и једностраног гледингта и с тога се врло често доносе погрешне одлуке. Оба-