Општинске новине

01

Урбанистичка хроника

337

у главном решењу, али зато предвиђа већи број спратова код осталих зграда. Веће промене чини око Краљевог Двора где проширењем Бријанове и Добрињске улице тежи да ослободи дворске зграде близине приватних зграда, даље дозиђивање уз музеј Кнеза Павла сличне куполе, као што је на старом двору, помера осовину међупростора тако, да му постојећа зграда за стражу добија централни положај. Повлачењем једног дела фронта на супротној страни и колонадом на елиптичноЈ основи са централним Спомеником још јаче наглашава осовину ове зграде. Има мање промене и у детаљној обради Престолонаследниковог трга. Измешта трамвајски саобраћај на Престолонаследниковоме тргу на западну страну трга. У главном решењу сугестије и решења појединих питања су реална и базирају на програм. Решење блока Албаније је прихватљиво за подизање једне општинске зграде, неусвајајући избацивање зграде преко тротоара и премошћивањем Кнез Михаилове улице. Регулација трга Кнежев Споменик у основи је добро замишљена делећи трг на миран део пред зградом Хипотекарне банке, ослобођавајући га данашњег трамвајског терминуса, и на саобраћајни чвор у делу између улице Краља Алберта и Југо банке. Веза продужења улице Краља Алберта до Зеленог венца оправдана је с обзиром на саобраћа) и у складу је са саобраћајним делом решења трга Кнежев Споменик. Премошћавање улице Пашићеве и улице Косовке Девојке непотребно је. Код варианте решење блока код Албаније је прихватљиво, ако се неби усвојио пројекат једне јавне зграде са истим резервама за премошћавање тротоара и Кнез Михаилове улице. Измена око Краљевог двора овако како су предложене не би биле потребне с обзиром да зграда у дворишту нема важност којом би ове измене биле оправдане. Сугистију за умирење фронтова подизањем зграда на исте висине са наглашењем појединих тачака прихватљиво. 23) — Рад под знаком „ТЈгБео^гаЈ" предлаже проширење трга Кнежев Споменик у продужењу Васине улице секући све блокове на које наилази до поклапања њене осовине са Косовском. С друге стране сече блок Албаније у правцу Чика Љубине улице. Даље проширава трг у правцу Змај Јовине улице до угла Југо банке. Проширава јако и лучно Коларчеву улицу на рачун блока Албаније и Престолонаследниковог трга са југозападне стране све до теразијске терасе. Предлаже продужење улице Краља Алберта до Космајске и затим лучно до Зеленог венца, према улици Краљице Наталије. Продужава Обилићев венац до Перстолонаследниковг трга. Проширава и исправља Драшковићеву улицу. Продужава Балканску улицу у њеном правцу који иде од улице Босанске до Краљице Наталије тако, да улази у Престолонаследников трг према месту где улази у овај трг и улице Краља Александра. Предлаже архитектонску обраду по систему груписања великих маса и наглашавања извесних маркантних тачака подвлачењем хоричентала или вертикала, да би постигао извесну живост.

Лучно проширење Коларчеве улице ширином највеће ширине Престолонаследниковог трга везује, шта више спаја, Престолонаследников трг са тргом Кнежев Споменик који још проширава до Ратничког Дома. Добија један велики неправилан простор. који Је према Ратничком Дому у паду. Овај простор даЈе могућносг за бољу организацију саобраћаја. Он је међутим с обзиром на архитектонску обраду деконпонован и хетероген, уништава облик и карактер постојећих тргова а не ствара један нови. Излазећи из оквира услова он још претпоставља несразмерно велике издатке. Продужење Албертове, Обилићевог венца, Балканске и проширење Драшковићеве улице предложено је умесно с обзиром на моторизовани саобраћај. Везивање Васине и Косовске улице начелно је разумљиво, али се предлогом не даје задовољавајуће решење. Исправљ.ање Кнез Михаилове улице код њеног уласка код Престолонаследниковог трга није довољно решење. Предлог за архитектонску обраду систематичан и интересантан. Нацртани перспективни изгледи врло сугестивни На седници од 17 маја 1937 године Оцењивачки Суд, састављен од чланова г.г. Бранка Поповића, Ђуре Бајаловића, Милана Нешића, Светозара Генића и Михаила Радовановића па завршеном оцењивању одлучио је: да подели целокупну суму предвиђену за награде овога Конкурса конкурентима чији су радови оцењени као најбољи. Ово да се изврши на тај начин што ће се 1-ва награде смањити за 5.000 динара, Н-га награда за 3.000 динара, Ш-ћа награда за 2.500 динара и 1У-та награда за 1.500 динара. Тако ће се добити сума од 12.000 динара (дванајест хиљада) за још два откупа од по 6.000 (шест хиљада) динара. Резултат оцењивања, донесен већином гласова следећи Ј'е: 1) Да се I (прва )награда у суми од 30.000 (тридесет хиљада) динара додели раду под знаком: „ГЈоЈзеаи Б1еи". 2) Да се 11 (друга) награда у суми од 21.000 (двадесет једне хиљаде) динара подели раду под знаком 3) Да се III (трећа) награда у суми од 15.000 (петнајест хиљада) динара додели раду под знаком „Тгапбуегза1е", 4) Да се IV (четврта) награда у износу од 11.000 (једанајест хиљада) динара додели раду под знаком „1937". 5) Да се радови под знаком „РАХ" са извештајем на немачкој језику, „А^ога XX", „ТЈгБео^гасГ', „1348" и „УејЈа" откупе са по 6.000 (шест хиљада) динара, и да се рад под знаком „ТЈгђа", због своје велике урбанистичке студиозности откупи рад конкурса за суму од 10.000 (десет хиљада) динара. Затим је Оцењивачки Суд приступио отварању завоја са именима аутора награђених радова и нашао да је: А) У натечају II — за Престолонаследников трг и Краља Милана улицу: