Општинске новине

Други дан, нови живот, други људи

573

А оно пгго је Стеван чуо, то његов обазриви, препредени дух није, ипак, могао предвидети. Сад бар зна да сам га прозрео. Са њиме сам се жестоко посвађао,, јер овај фини господин није хтео допустити да му ја будем тутор. Пробуђена лармом, Јелисавета, у пиџами, бледа као смрт, стајала је наслоњена на врата, ко зна колико дуго. Она је чула гхад ми је Стеван довикнуо: — Ви немате ништа ди ми забрањујете... У моме стану могу да чиним шта хоћу... или ћу да се иселим... — Можеш, и то ако хоћеш одмах... али, у овој кући, нико се више неће коцкати... А Јелисавета остаје овде... Са таквим човеком, какав си ти, не пуштам је да иде, — одг вратио сам му ја. — Јелисавета мора са мном поћи. — Она је моја жена,, и мора чинити шта јој ја кажем!.. У тај мах Јелисавета стаде између нас, и рече сасвим јасно: — Ја остајем овде... Ако ти, Стеване, хоћеш да идеш, можеш то да учиниш, — ја нећу јурити за тобом... Али ја остајем овде, јер твоја плата није довољна ни за тебе. А ако се ја, због тебе, посвађам са мојима, и изађем из куће, онда сматрам за нужно да се свога дела наследства одрекнем... Сем тога, има још нешто важније, због чега свакако хоћу да останем... Мислим да ћу добити дете...

Зато чини оно што ти чика каже... Он има право., и жели нам добро. Храбра Јелисавета! Она није више беспомоћна. Ради свога детета она ће се борити против зла и рђавштине. У њеноме животу биће нешто важније него Стеван. Он је изгубио... Много је код ње изгубио. Међутим, Стеван је зацело мислио: „Шта ...да се одрекне свога дела? Каква лудост!.. Кад је тако, не остаје ми ништа друго него да се покорим... засад". Он брзо загрли Јелисавету, и рече помирљиво и љубазно: — Е, онда је друга ствар... Ја се нерадо свађам, чика Војо... и, пошто сте старији, покоравам се вашем гледишту... Нека буде како желите. — Биће само за твоје добро... — одговорио сам на то, суво. По том сам отпустио Косту, Бобу и Десу... брата и сестру на први спрат, а снају на на други. Сви су они нерадо отишли: потајно су желели да говоре са Стеваном насамо о овоме значајноме вечеру. Али боље да се прво испавају; вероватно ће од сутра бити паметнији. Јелисавета и Стеван свели су ме до лифта. У једноме свежњу Марко је понео карте, тантузе, и демонтирани рулет; са њима ће рано У јутру наложити пећ у кујни. Зора Ђорђевић

(Наставиће се)

Поглед на Сајам преко моста Краља Александра I