Општинске новине

646

Београдске општинске новине

брога живота. За њега би бол>е било да је, као многи од његових ранијих колега, сам омогућио своје студије давањем часова, ношењем млека и другим пословима, — уместо што ленствује, и што налази времена за разне страсти. Засад и не мисли на то да самостално ради, и да потражи за себе какву службу. Он се забавља и долази кући врло касно коћу; дању седи у разним спортским клубовивима, или прати Бобу и своју мајку на њихове многобројне „журеве" и на разне добротворне приредбе. Моја снаја Зага убеђена је у важност и социјалну нужност организације жена. Она се бори за право потиштених жена, не изостаје ни са једнога женскога скупа, и, као изасланица, путује често у иностранство. Иако је иначе врло штедљива и опрезна у издатцима, женска друштва финансира најиздашније. А какав је резултат рада поборница за женска права и бораца за исправљање женине судбине? Мање им је сврха да пруже директну помоћ гладнима, снажну заштиту тешко оптерећеним радницама, и да збрину незапослене, (него да се истичу и да задовољаваду, своју сујету. Али ово је само једна пријатељска критика на жену мога брата Драгослава. Ја је ценим. Она је доиста прави члан наше породице, и, уз своју часност, има — и поред своје хладне природе — још увек више срца него Боба и више смисла за рад, него Коста. Овога последњег — по староме цинику Шамфору — не могу задржати да чини глупости које му налаже његова природа. За Косту ће тек онда наступити достојније доба, кад му дотужа његова садашња жудња за празним и бесциљним забављањем, кад почне озбиљно да ради и кад пред собом буде видео циљ своје делатности. Али изгледа ми да тај дан, за мога нећака, лебди још у недогледној даљини. А моја братаница Боба? Могао бих је назвати личношћу која је срећна у својој егоцентричности. За њу нити постоје проблеми, нити је она способна да доживи какво разочарање. Задовољна собом и пасивна, искоришћује она сваки сунчани зрак, не питајући се за његов узрок. Оиа се лепо облачи, и краде Богу дане у пријатној осредњости, у разним друштвеним круговима, где је свуд добродошла. Боба је слична оним лепим бесцветним биљкама широкога лишћа у Јелисаветиноме претсобљу, — било да борави међу Костиним бучним пријатељима, или да, лено испружена у фотељи, слуша Сашине медицинске монологе, или да у баровима сркуће коктеле, или да на баловима игра. Она је доследна себи, у својој пасивности која мирно протиче: остаје увек људски створ без полета, без понирања и сложености, једна природа задовољна собом, за своје ближње ни опасна ни корисна. Саша не личи ни мало на свога брата или своју сестру. Њему је природа поклонила

на рођењу склоност за продубљивање ствари. Страст за медицину наследио је од оца, који је био врло добар лекар, и створио би, извесно, нешто велико, да није погинуо у рату. Саша је врло вредан, и добровољно ради на клиници за унутрашње болести, да би се усавршио у својој струци. У последње време изгледа доста блед. Саша не зна ништа без одушевљења да предузме: његова последња приватна страст је јахање. Говори само о коњима, чим престане да излаже теорије о туберкулозним бакцилима, стрептококама и осталим проузроковачима болести. Кад је Дуда једном гаменски загризла једну неољуштену и неопрану јабуку, Саша је јурио за њом по кући и дворишту да јој отргне плен, а потом нам је одржао дуго предавање о страховитим последицама једне такве непажње или обести. Дуда му је на то одговорила: — Па ти сам радиш још горе... Видела сам те кад си јео зелене шљиве... баш пре три дана, господине докторе! — Што ја радим, то не важи за тебе, Дудице... Ја, као лекар, познајући могуће последице таквога поступка, осећам се одговорним за оно што те може снаћи, и зато ти не смем дозволити да навучеш тако лако неки тифус, опасан по живот. Имам најбоље наде да ће Саша једном кад изглади још извесне неизглађености у својој природи — постати ваљан лекар. Обешеница Дуда саопштила ми је једну згоду, која типично оцртава Сашу као лекара. Боба се дуже времена није добро осећала. Најзад је одлучила да се обрати за помоћ своме брату. Он је њу исцрпно испитивао како јој је, и записао је све њене исказе. Пре него што је почео да је куца и слуша, хтео је да, према њеним очним капцима, испита је ли малокрвна. Али Бобине вештачки извијене трепавице, црно обојене, бацале су чудне сенке испод њених модро подвучених очију. Међутим Бобино чело и образи сијали су у најживљим бојама. На то је Саша категорички рекао: — Ако желиш да те лечим, морам прво да те прегледам, а у преглед спада и утврђивање праве боје твога лица... Дакле, иди и људски се умиј... Овако, ни при најбољој вољи, не могу ништа предузети... Од површнога прегледа не би имала никакве користи. И ма колико да се Боба бранила ;морала се покорити томе - страховитом варварству, и уклонити са лица свој вешгачки начињени сјај. Пар из Зајечара је приспео — на^дивној лимузини. Имају и једног елегантног шофера. Наше младе и старе даме топе се од милине. Миша и Наста, ти романтични идеалисти, зраче од љубави и среће. Наста као да сва цвета; постала је још лепша, а Миша пуца од здравља. Чим се Наста са нама поздравила, потрчала је, хитро као девојчица, кроз све собе њене драге старе куће, кроз двориште и башту: