Општинске новине
666
Београдсхе општинс.че новине
већ окупљени чланови владе, стари саветници и виши државни чиновници а са друге десне стране, налазили су се заступници страних држава, генерални консули у својим парадним униформама. Кнез Михаило, видно расположен, поздравио је љубазно присутну господу. Када се Кнез Михаило успео на ТЈЈибину, ту га је дочекао заповедник београдске тврђаве, дубоко се поклонивши пред њим. Кнез му је пружио руку. Сада је настао величанствен и дирљив тренутак.
диже их намерно тако високо, да их је цео свет могао да види. У томе тренутку музика засвира омиљени марш: „Праг је ово милог Српства" а из хиљаду грла захори су једно громко, дуготрајно клицање, које је надјачало и заглушило силне звуке инструмената војне музике. Тада Кнез узе те кључеве, које је држао у руци, предаде Министру војске Миливоју Блазнавцу, који је стајао са десне стране до њега, док се на левој страни налазио српски посланик у Цариграду Јован Ристић, „десна рука" Кнеза Михаила у том историјском чину,
Кнез Михаило прима од Турака градове у Србији (Из Музеја О. г. Б.)
Један виши турски официр предао је Ашир Паши, команданту тврђаве, један јастук од црвене кадифе, опточен златним гајтаном. Паша узе јастучић из његове руке и, дубоко поклонивпш се пред Кнезом, поднесе га српском владару. На јастучету налазили су се Градски клучеви. Кнез Михаијло, видно расположен, — узбуђен, поклони се доста дубоко пред пашом (овај Кнежев поклон, бесумње, је био један израз поштовања и захвалности управљен више Султану него паши, чиновнику Високе Порте), и онда подиже са јастучета кључеве, по-
— као што га је сам Кнез Михаило назвао. Сада је настао други величанствен тренутак. Српска државна тробојка уздиже се горе на бедему београдске тврђаве, поред турске црвене заставе са месецом и звездом, а вод српских војника појављује се горе на бедему, на коме се налазио турскИ низам на стражи, са пушком у руци. Када му српски водник приђе и хтеде да узме пушку из његове руке, турски стражар га мрко погледа и одгурну од себе, не дајући пушку из своје руке. Овај колико немио, толико и комичан призор, публика је пропратила великим смехом и пље-