Општинске новине

686

Бео градске општинске новине

Из чл. 7 цитиране уредбе произлази само то да се на трошаринске предмете унете у приватна трошаринска сместишта не плаћа одмах трошарина. Међутим из истог чл. 7, а нарочито из чл. 45 поменуте Уредбе види се, да и код уношења трошаринских предмета у слободно сместиште постоји обавеза плаћања трошарине на све унете предмете, а да је плаћање исте само привремено одложено. Ова обавеза не постоји само у погледу оних предмета који се из сместишта износе за потрошњу ван трошаринског реона града Београда (тач. б чл. 15), а то овде није случај. Неоснован је и приговор у погледу утврђивања мањка на основу књига општинских органа, јер је према чл. 49 под в) означене Уредбе тужилац био дужац да са своје стране води сместишну књигу из које би се увек могло видети стање робе. Па како овде не стоји ни један случај из чл. 71 пом. Уредбе, то је Министар финансија правилно поступио Када је нападнутим решењем оснажио одлуку Градског поглаварства којом је тужилац одбијен од траженог повраћаја". '

Ако се не оправда мањак произведеног артикла који подлежи плаћању општинске трошарине, претпоставка је да је он утрошен у трошаринском реону и на њега се трошарина наплаћује. Ово становиште заузео је Државни савет у својој пресуди бр. 8915 од 24 јуна 1936 год. у питању шпирита. На име, Државни савет је одбацио тужбу заинтересованог против решења Министра финансија којим је потврђена одлука Градског поглаварства у Београду по овом питању. Образложење гласи: „Овде није спорно, да тужитељица није оправдала сву количину произведеног шпирита, већ да је код н>е констатован мањак — дакле да је извесна количина произведеног шпирита утрошена у трошаринском реону Поглаварства града Београда. Према томе, а обзиром на чл. 1 Уредбе о трошарини Општине града Београда од 1933 год., према коме се општинска,?трошарина плаћа на све предмете потрошене у трошаринском реону општине и предвиђене у тарифи, те обзиром на чињеницу да истом уредбом губици произведеног шпирита нису ослобођени трошарине, обавеза на плаћање трошарине за констатовини мањак, у конкретном случају је на закону основана. Неосновано је и тужитељичино позивање на прописе алин. 7 чл. 53 поменуте Уредбе, јер се овде не ради о роби која је уништена случајем и догађајем".

И за повраћај општинске трошарине наплаћене на царинарници меродаван је

рок из чл. 71 Уредбе о трошарини општине града Београда, а не рок из чл. 56 цар. закона. Захтев заинтересованог лица за повраћај општинске трошарине наплаћене на царинарници одбачен је од стране Градског поглаварства у Београду као неблаговремен, јер је био пропуштен рок за повраћај из чл. 71 Уредбе о трошарини Општ. гр. Београда. Заинтересовани се позивао на рок из чл. 56 царинског закона који је дужи и примену овог рока тражио је по том основу што је општ. трошарина наплаћена на царинарници на робу страног порекла. ГБегову жалбу против првостепене одлуке одбацио је Министар финансија, а и Државни савет — пресуда бр. 18142/36 од 29 августа 1936 год. — одбацио му је тужбу против министарског решења. Случај је следећи: „Тужилац је 14 октобра 1935 год. по декларацији Увоз. бр. 8252 увезао преко царинарнице Београд 8431 кг. гвоздених завртња и тада му је поред осталих дажбина наплаћена и општинска трошарина. Сматрајући да му је при прорачуну наплаћено више него што је требало наплатити, тужилац је 30 децембра 1935 год. преко поменуте царинарнице поднео молбу за повраћај више наплаћене општинске трошарине. Поменутом одлуком градског поглаварства ова је молба била одбачена као неблаговремена у смислу чл. 71 уредбе о трошарини Општине града Београда (од 11 фебруара 1933 год.), а оспореним решењем Министар финансија је ову одлуку оснажио позивом на напред цитирани пропис. У тужби против овог министровог решења изнето је, да чл. 71 поменуте Уредбе (који предвиђа и 30-то дневни рок за тражење повраћаја) овде не Може доћи до примене, јер се он односи на робу домаћег порекла. Овде се ради о роби увезеној из иностранства, а поступак за повраћај општинске трошарине коју царинарнице наплате предвиђен је у чл. 73 исте уредбе. Па како у том пропису нема никакве одредбе у погледу рока( о коме је реч, има ценити по чл. 56 Царинског закона, у коме је предвиђен рок од шест месеци за повраћај свих дажбина. Ово у толико пре што се по чл. 95 поменуте уредбе, код извиђаја и суђења трошаринских кривица учињених са робом увезеном из иностранства примењују прописи царинског закона. Ово становиште тужбе није на закону основано. Чл. 71 Уредбе о трошарини Општине града Београда набраја на првом месту случајеие у којима се заинтересованима има вратити плаћена општинска трошарина (тач. 1 до 4), а у тач. 5) предвиђа рок у коме се повраћај може тражити. Начин плаћања општинске трошарине предвиђен је у чл. 9 исте уредбе, по коме се ова трошарина плаћа: 1) на увезену робу из иностранства на царинарницама зајед-