Општинске новине

но са царинским дажбинама, 2) на домаћу робу на трошаринским станицама, одн. у управи општин. трошарине. Како се рок одредбе чл. 71 налази у уредби после чл. 9, а сам текст чл. 71 („плаћена трошарина вратиће се.„") не прави разлику из^еђу робе увезене из иностранства и робе увезене из унутрашњости земље, одн. произведене у општинском реону, то произилази да се чл. 71 односи на све случајеве наплате општинске трошарине, па према томе и његова тач. 5 (у којој је предвиђен рок за тражење повраћаја. Ово се даје закључити и по тоМе што се одредба тач. 5) чл. 71 налази у одељку уредбе под насловом „повраћај трошарине" у коме је реч и о општинској трошарини наплаћеној на царинарницама, а и по томе, што у чл. 72 до 74, у којима је предвиђен епецијалан поступак за повраћај овако наплаћене трошарине, није у погледу рока ништа нарочито прописано. Најзад, позивање тужбе на прописе чл. 95 Уредбе неуМесно је, јер се чл. 95 односи на извиђење и суђење трошаринских кривица, а то овде није случај. Према изложеноме Министар финансија је правилно поступио када је у нападнутом решењу благовременост поднете молбе за повраћај ценио према тач. 5) чл. 71 цитиране Уредбе, а поднета тужба против тог решења неумесна је".

ЧиМ етранка докаже да је извезла ван општинског реона робу на коју је платила општ. трошарину, има право на повраћај исте — чл. 71 т. 4 Уредбе о трош. Општ. гр. Београда. I Градско поглаварство у Београду одбило је |едну фирму од тражења повраћаја плаћене општ. трошарине, пошто је роба на ко]у је трошарина плаћена извезена изван општ. реона. Поглаварство је навело као разлог, да односна фирма подносећи пријаве за извоз робе на истима није означила да је и по којој трошаринској признаници платила општинску трошарину приликом увоза на робу коју извози. Одлуку Поглаварства оснажио је Мин. финансија, а Државни савет, по тужби фирме, поништио је министрово решење — пресуда бр. 3528 од б марта 1937 год. — са овим образложењем: „Према чл. 71 т. 4 Уредбе о трошарини Општине града Београда од 1933 год. увозницима трош. предмета вратиће се плаћена трошарина ако продату робу извезу ван трошаринског реона општине београдске што ће бити дужни уредним рачунима оправдати, и несумњиво докажу, да је на извезену количину трошаринских предМета општ. трошарина при увозу плаћена. С обзиром на цитирани пропис ако странка докаже да је продату робу извезла ван трошаринског реона, има право на повраћај. У толико пре она има право на

повраћај када своју непродату робу враћа у Нови Сад услед ликвидације стоваришта у Београду. За то је неумееан приговор Градског Поглаварства да странка нема право на повраћај што роба није продата. Исто тако неумесан је разлог оспореног решења и одговора на тужбу, да тужилачка страна приликом подношења пријаве за извоз није поднела потребне податке, т. ј. што није пријава по формулару бр. 8 'потпуно испуњена. Ово зато што је пријаву по обрасцу бр. 8 из чл. 77 пом. Уредбе попуњену од извозника тј. тужилачке фирме, ако иста није била правилно попуњена, надлежни орган био дужан да врати као неисправну. А када је односни орган пријаву Примио као исправну и оверио сходно чл. 78 Уредбе, он је тиме констатовао, да је роба исправно пријављена за повраћај трошарине. Па пошто је тужилачка страна доказала да је на извезену робу трошарина плаћена, то има право на повраћај исте".

Када Министар „грађевина као другостепена власт ништи одлуку Градског поглаварства о давању грађевинске дозволе зато што налази да неке важне чињенице нису претходно утврђене, Поглаварство је обавезно да поступи по примедбама министрови[м, а заинтересовано лице не (може тужбом на Државни савет нападати министрово решење о допуни поступка. Одлуку градског поглаварства у Београду, којом је заинтересованом појединцу дата грађевинска дозвола, по жалби другог лица које је било незадовољно овом дозволом, поништио је Министар грађевина са разлога што је нашао да је поступак за издавање ове дозволе непотпуно спроведен, да Поглаварство није у поступку утврдило неке важне чињенице од којих је зависило издавање дозволе. Ништећи одлуку Поглаварства Министар га је упутио у ком смислу да допуни поступак и да по том донесе нову одлуку о грађев. дозволи. Против овог Министровог решења заинтересовани појединац, који је био добио грађев. дозволу одлуком Поглаварства, изјавио је тужбу на Државни савет, али је његова тужба одбачена пресудом бр. 756 од 3 марта 1937 год. са ових разлога: ПреМа § 122 ст. 2 Закона о општем управном поступку — ако је потребно да се доследи (допуни) испитни поступак, власт којој је жалба изјављена, провешће ово преко првостепене властиГ а и саМ1а кад буде сматрала то за цилисходно. А по 3 ст. истог § 122 ако је стање ствари на основу кога би се имала решити жалба тако недовољно утврђено, да је потребна нова расправа, власт, којој је жалба изјављена, поништиће ожалбену одлуку и вратиће предмет нижој власти, да ова поново предмет расправи и донесе нову одлуку. У оба ова случаја примедбе више власти обавезне