Општинске новине

су за нижу власт — како то предвиђа ст. 4 § 122. У смислу ових законских прописа поступио је у спорном случају Министар грађевина као виша власт. Министар је нашао да је недовољно утврђено чишенично стање на 'основу кога би се имала решити жалба, зато је, ништећи ожалбену одлу^у, вратио предм:ет нижој власти да она, пошто предмет поново расправи, донесе нову одлуку. По овим примедбама нижа власт ће морати да поступи, јер су оне за њу по закону (ст. 4 § 122) обавезне. Оваквим поступком министра као више власти није повређено никакво право тужиоца, нити његов непосредни лични интерес јзаснован на закону. У закону нема ни основа за подизање тужбе против једног таквог решења управне власти. Јер по чл. 23 Зак. о Државном савету и управним судовима — тужити се може: што управна власт у свомз акту није никако применила или није правилно применила какав закон или закониту уредбу; што у поступку, који је предходио, није водила рачуна о прописима који важе за поступак пред вишом жалбеном влашћу и по тим прописима је и поништио одлуку Поглаварства као ниже власти. Министровим решењем у овом случају не окончава се управни поступак по питању односне грађевинске дозволе, нити је Министар као виша власт то питање решио на други начин од оног како је било решено код првостепене власти, у којиМ случајевима би било места за тужбу на Државни савет; оспореним Министровим решењем враћен је предмет пред првостепену власт да га она, пошто претходно у потпуности утврди чињенично стање, поново расправи и донесе ново решење. Против таквог решења управне власти нема основа у закону за подизање тужбе — цитирани члан 23 — јер управни поступак по спорном питању још није спроведен и још не постоји мериторна одлука управне власти. Зато и тужилац мора да сачека доношење такве одлуке прво од стране Поглаварства као првостепене власти, против које ће моћи, ако не буде задовољан, да изјави жалбу Министру грађевина као вишој власти — § 114 3. У. П. — а ако га н.и Министрово решеке нг би задовољило, стоји му на расположењу тужба на Државни савет".

Ако се тражи грађев. дозвола за подизање уличне зграде за становање и испуњени су сви услови који важе за такве зграде, дозвола се мора издати, и без обзира на то што ће уз ту пројектовану зграду са улице постојати једна бочна зграда, која не одговара сада важећим прописима, али постоји као стечено право по ранијим прописима. Сопственик је траашо дозволу за подизање уличне зграде за становање. Поглавар-

ство му није оспорило ни ^један услов прописан за такве зграде, али му није издало дозволу са разлога, што је нашло да би за издавање исте представљала сметњу постојећа бочна зграда која, ако би се подигла пројектована зграда са улице, не би од ове имала прописну удаљеност него би се на њу наслањала. По жалби заинтересованог лица, Министар грађевина поништио је одлуку Поглаварства, налазећи да се има издати тражена грађев. дозвола, пошто су сви услови испуњени, а питање бочне зграде д'а и 'не долази у обзир, јер та зграда постоји као стечено право по ранијим прописима. Против министровог решења Поглаварство је изјавило тужбу на Државни савет, па је иста одбачена пресудом бр. 14663 од 16 јула 1937 год. са ових разлога: „Члан 8 ст. 1 т. 2 Грађевинског правилника за град Београд, на комз је пропису Поглаварство било засновало своју одбијајућу одлуку, предвиђа да дворишна зграда за становање мора бити удаљена од уличне зграде у густом насељу за 2/3 средње висине зграде са улице. Подизање, дакле, дворишне зграде за становање мора сада бити саображено и овом услову Грађев. правилника у погледу њене удаљености од зграде са улице. Заинтересовани Ивковић и његова супруга нису тражили подизање такве дворишне зграде да би било места позивању на овај пропис, а што се тиче њихове постојеће бочне зграде на односном имању она постоји по једном пуноважном одобрењу, стеченом под важношћу ранијих грађевинских прописа и као таква по основу стеченог права не мора да се саображава новим грађевинским прописима. Та постојећа бочна дворишна зграда, подигнута по пуноважном одобрењу под важношћу ранијих грађевинских прописа, не може представљати никакву сметњу за подизање уличне зграде на регулационој линији. За питање дозволе за подизање зграде са улице Меродавни су једино прописи који говоре о условима за подизање таквих зграда. У овом погледу Поглаварство у својој одбијајућој одлуци није могло да истакне никакав приговор, него се само неумесно позвало на пропис који говори о подизању дворишних зграда за становање, чије подизање и није било у питању. Када Поглаварство није истакло ниједан приговор у погледу 'услова које зграда са улице мора испуњавати, оно је било дужно да изда тражену дозволу за подизање такве зграде. Поглаварство није тако поступило, те је, према томе, Министар грађевина правилно поништио одбијајући одлуку Поглаварства и наредио издавање Грађевинске дозволе." И државни лиферант када прекомерно искоришћује недржавни односно општински пут обавезан је да плати ванредни допринос за прекомерно искоришћавање пута као и остали користиоци.