Општинске новине

716

Београдске општинске новине

се већ оптеретили стомацима и подваљцима на лицу, добили дубоке боре и замршене веђе. Он се још држи како тако, мушкарац је, али она отежала као каква шкартирана филмска звезда, и ништа друго не ради само мислји у коју ће росластичарницу свратити по обилато] вечери код куће или у неком ресторану у који наврне када се враћа с мужем из неке шетње. Госпођа Живковић је већ знатно похабана матрона, са мирним погледом личности која је све рачуне пречистила, јер јој јз и муж ушао у трећу групу; тата јој умро и оставио им оба винограда и неке дућане у провинцији, које ће можда продати, па овде подићи себи дом?. Дом само за себе, пошто немају деце. Катастрофа старења показа се на овом брачном пару кемилосрдније него катастрофа која је снашла у евоје време Помпеју, и све то у току непуне једне и по деценије. Дође човеху, кад почне добијати боре, да поразби;а сва огледала по кући, а кад се брије да замоли берберина да га брије пред застртим огледалом, да не гледа ужас пред собом. А жене тако да поступе код својих фризера. Лорфу пропалу да ке гледају пред собом! Једино што човеку остаје као утеха јесте то, да се у свако доба може у очи поругати и најсвежијој шипарици да ће и она ускоро тим путем! Старост и смрт су два неумитна разбоЈника који нас несумњиво морају пресрести. Смрт бар узима одједном, али старост, старост нам реже лице својим тупим ножем, који оставља ужасне и грозне ожиљке! Она нас касапи, она нас мрцвари! Ту скоро палата нам се поновила, односно добила крпача старих ципела. По одобрењу газде уступио му чика Тоша велику собу у своме сутерену. Избили и рупу за врата са оне мање улице и наместили прописне излоге и врата са прописном закупнином од осам стотина динара на месец. То је неки мајстор Љуба, ужасно вредан човек, јер цео дан некуда трчкара, а у радионици ни чекић да узме. Два помоћника и три ученика раде неуморно и никада да сврше силни посао. Не могу да стигну да оправе све ципеле ни у нашој палати, а камоли да услуже и суседе. Мајстор Љуба је туберкулозан, али је и као мајстор и као сведок у сваком случају одличан. Велимо као сведок, јер да се није ту скоро показао као такав не бисмо га уопште ни поменули у овој причи о нашој палати. Реч је о оним за,једничким купатилима за мансарду и приземље. Дакле, питање купатила за станове на мансарди газда је решио на један већ застарео начин. Купатила у приземљу преправио је и одвојио од станова којима су припадали и прогласио их за заједничка са станарима са мансарде. Зато је станарима у приземљу снизио закупнину, али је утолико повисио онима на мансарди, и тако нико није био у губитку. Сви су понешто добили, па и он. Тако је госпођа Јелка са мансарде добила право да се купа у купатилу г. Јанићијевића у приземљу.

Овај г. Јанићијевић има веома незгодну жену, која понеки пут каже да види и оно што се не види. Тако она једном изишла у варош послом, а госпођи Јелки наспело да се баш тада купа, али никако није могла да нађе кључ од купатила. Зато послала своју малу Тотицу код Јанићијевићевих да замоли за њихов кључ, али јој се није нико јавио из стана. Тада је госпођа Јелка отишла тамо. Отворио јој лично г. Јанићијевић. Шта су разговарали нико не не зна да каже; али кад се госпођа Јанићијевић вратила из вароши дознала је за историју о кључу и одмах надала велику вику. Затекла је врелу воду у казану и веома пријатан мирис, по чему је закључила да се купала госпођа Јелка. Запитала мужа како то да госпођа Јелка потреви да се купа у заједничком купатилу кад она није код куће. Муж, знајући каква му је жена, и да би прекратио даља објашњавањл, рекао напросто, да се он купао, и тек се тиме упропастио — Али откуда ти овако фини мирис? Ти ме лажеш, несрећниче! — Та зашто бих те лагао, Марице?! Па то је мирис нашег сапуна! — Не, не! Овде се купала она аспида са мансарде! Признај! Изгубила је бајаги свој кључ, и ти си јој лично откључао! Говори! Говори! Човек се уплашио и поновио своју лаж. Жена се оправдано нашла у веома критичдоад положају, јер јој је било јасно да се купала госпођа Јелка; а било јој је јасно и да муж не говори истину; а кад не говори истину, онда је ту апсолутно реч о грозном неверству дотле највернијег мужа. Изјурила напоље, и кога да прво сретне, — сретне Љубу обућара, и одмах га запита пријатељски да ли је видео да је кеко долазио у њен стан док је била у вароши. Била је узбуђена, а Лзуба видећи то, није имао разлога да крије да је видео из своје радионице и када је ушла и када је изишла из њеног стана госпођа Јелка. Прозор његове радионице гледа право на њен излаз и тако је био> у јмогућности да види поменуту госпођу. То је било довољно да госпођа Јанићијевић спреми свој пртљаг, који је већ био упола спремљен, па је само чекала прву згодну прилику да напусти мужа с којим никако није била задовољна. Заједничко купатило решено на начин како га је решио сопственик наше палате, одиста незгодна ствар; али свакако већ ова деценија заувек ће избацити из употребе та заједничка купатила. Па и гарсониере код газда Илије принуђене су да се служе заједничким купатилоч. Нарочито је за гарсониере незгодно што немају своје купатило. Но, дао Бог, само једна гарсониера полаже право да користи купатило по уговору, док су оне три стално закључане, и велика је тајна ко су им закупци. За средњу помиње се једна госпођа из специјалне породице. Гарсониере, то су вам тајанства..