Општинске новине

Београд у иађен је човечији костур у лежећем положају са нагнутом главом, коју одржава десном руком, а над главом стављене су плочице од белутка. Према левој руци стоји његово потпуно оруђе врло лепо израђено. Верски обреди могу се утврдити тиме што су сви косггури стављени на један исти начин и закопани. У Шпанији пронађена је једна слика на стени која претставља верску игру 10 жена у дугачким сукњама и са распуштеном косом, што тачно потсећа на слику на златноме прстену, пронађеном код Кнососа, која исто тако претставља верску игру, коју играју 4 жене у дугачким сукњама, са рукама подигнутим, пруженим или полусавијеним. Да напоменемо да је халдејска богиња Нана, претстављала живот, стварање људске плодности, изобиље и личну срећу. У Грка она се назива Астарта. У даљој околини Београда, код Кличевца на реци Морави, а у непосредној близини самога Дунава нађена је статуица ове богиље онако исто као што су статујице нађене у рушевинама Халдејским, сузакским и у Египту. Ово исто је нађено у предњој Азији, на грчким острвима, на Кипрју, а !све у добу углачанога камена, као и код нашега Кличевца. Око богињинога врата јесте ђердан; где су слсе ту су неке звезде; струк Је био танак истегнут, а сукње дугачке са шарама грчким. То је доказ да је између Егеја и наше земље најчешћи пут на!јнепосреднији био Дунав, а не пут земљом. Да напоменемо и то да ми Срби и данас нашу мајку из милоште називамо Наном, што је највероватније да је ово остатак горњега имена богиње. Уопште може се рећи да је и вера била и код праисторијског човека у Београду, као и код осталих у то доба, обожавање природних сила, а затим на место овога јавља се божанство у разним облицима и знацима, те је дошло до хиљаде богова и божица у историјскоме сзету, одакле је после постала једна вера. Можемо закључити да је и у праисторијскога човека у Београду, из каменога доба, врачање и гатање играло велику улогу, али је његова душа осећала лепоту облика. У исто време човек је морао покушати да нађе узрок тајни смрти преко земнога живота, подижући себи гробнице и споменике, 1све веће у колико је више веровао у загробни живот на другоме свету. Али овим праистори,'ски човек, у Европи као и овај у Београду, заврши први степен своје узбудљиве мучне али величанстЕене епопеје, остављајући исгоријскоме човеку, да овај настави срећније и боље други степен историје човечаксгва на земљи, и историје нашега Београда. V ЗАКЉУЧАК 1) У другој хиљади година пре Христа, према мншљењу проф. Жака Де Моргана, два су физичка типа један према другоме: дугоглави људи чија је глава дугуљаста, као најстарији становници Европе, још из првих векова кватерна или четвртога доба, а у раздобл>у шелском; и оних људи чија је глава чет-

праисторији 767 вртаста, који су били творци микенске цивилизације. Овај пак изглед људи припадао је народима који су у то доба становали на обема обалама Дунава, па дакле и у Београду као> и Тракији. Али то нису никако били Грци. 2) Из Азије, преко Руских равница, прешао је људски вал све до Атлакскога Океана, који је унео у Европу употребу углачанога камена, бакра и бронзе; то су били Лигури, после којих долазе Илири са халштатском културом и Келти са културом гвожђа, чија је колевка далеко на истоку, остављајући трагове свуда куда су год прошли. Такав један свој траг Келти су оставили у граду на ушћу Саве у Дунав, кога су они прозвали Сигиндунум, а то је данас Београд. 3) Илири су били ти који су почев од Београда у доба камена раширили се обема обалама реке Саве заузевши крајеве Алпа и појавили се са својом културом халшгатд. Они су дакле у праисторији били први познати становници Београда. Сигини, које Иродот спомиње, доцнијег су порекла. 4) Уколико је праисторијски човек био напреднији, утолико је био и привреднији. Када је ћилибар пронађен на обалама Балтичкога Мора, онда се је овај преко Београда преносио Дунавом у јужну Русију', као и на обале Егејскога мора. У то предалеко доба Београд је био важна привредна трговачка веза између Еалтика, Јужне Русије и Егеја- Будући пак да је у Београду нађено остатака из шелскога доба, доцнијега каменога доба, доба бакра, бронзе и гвожђа, мора се закључити да су се у њему поколења људска смењивала, али ланац културе није никада прекидан. Зато је Београд у доба праисторије морао играти важну улогу како у привреди тако и у цивилизацији. 5) Праисторија човека у најосновнијим цртама, вели проф. Жак Де Морган, јесте проста: две су жиже постојале одакле се развијао напредак. Једна је била у Северној Азији, а друта, најстарија, била је у Јужноме делу Предње Азије. Београд пак са овом имао је Дунавом најлакши пут који се спуштао преко Црнога Мора на обале Егејаца, јер су ови били у вези са Београдом. Тако је ова жижа из предње Азије могла да дејствује и на Београд. Остављамо на страну Аријевце из Средње Азије, о којима врло слабо знамо. Али што је извесно и што се тиче Београда, можемо рећи, да о његовој праисторији најмање знамо, зато што га најмање и изучавамо. Јер кад је Београд у праисторији био у тесној вези са обалама Балтичкога Мора, са Јужном Русијом и обалама Егејскога Мора, он је тада морао бити известан центар културе и привреде, па зато заслужује да се што више та његова праисторија испита. И овај наш рад је само један потстрек за овај велики и научни посао, који код нас треба предузети, попгко имамо одличних научника и способних да нам даље открију праисторију Београда. Радивоје К. Новаковић