Општинске новине

Развој здравствених и хигијенсКиж прилика Београда н градова Србије (Наставак)

После Турског ослобођења са преображајем привреде од сточарства ка ратарству јављају се и веће потребе за трговином и занатством. Док је стоку куповао сточни трговац по селима, па је терао у варош или право на скелу и у Аустрију преко Саве, дотле је жито морао сељак донети на трг, где ће га трговац откупити и сместити у своје магазе. С развитком земљорадње и потребе у алатима и справама постале су много веће, те су се развијали занати. На њихово развиће утицало је и пропадање домаће ра.диности. Сељак је остао без стоке те су ткање сукна |и платна и израда одела из сељачких тканина постали много скупљи него фабрички производи. Напослетку и културне потребе сељака су се мењале, па и расле те је и то изазцало, потребу са јачим развитком занатске радиности и трговине. Сељачка привреда са земљорадњом, уз промену у потребама и изласком села из примитивног стања после устанка, није више могла задовољити све многостране потребе сељака, те долази до јачег развитка трговине и заната, а то неминовно повлачи и развијање насеља. Из села постају вароши. Потребе сеоског становништва и привреде с једне, законска ограничења за села с друге стране почињу мењати изглед сеоских насеља која се налазе у погодним привредним подручјима. У тим местима мења се постепено ^анимање становништва. Образују се тргови, и око њих трговачке и занатске радње и магазе за смештај пољопривредних производа. Изглед дућана у српској паланци из педесетих година прошлог века описује Каниц: „Слобода трговине влада у Србији уопште, а нарочито у Јагодини. Овче месо и кожа за обућу, хлеб, стаклена роба — међу њом примитивни производи из оближње кнежеве фабрике, која већ годинама не ради — фишеци с барутом, мртвачки крстови, катран, црни лук, зрело и још чешће незрело воће, кајиши, овче коже, одело, боце с ракијом и хиљаде разних ситница налазе се у шаренилу у простору од осам квадратних стопа и једна на другој или преко, поред и испод друге, постављене или обешене. Притом води трговац и споредан посао, обично абаџијски или терзијски'. Трговачке радње су поглавито биле мешовите, често везане и с неким занатом,

што је последица још недовољно развијених привредних односа. Србија је ослобођена, кад је Европом завладао капиталистички друштвени поредак. Она је морала, хтела не хтела, тим трагом, а капитала још није било. Али ако капитала није било довољно морала се створити буржоазија по градовима и варошицама и она се заиста и стварала. Већ у ово доба имамо јасно одељену варошку буржоазију и сељаштво. А овом младом буржоазијом, која већ познаје своје интересе и уме често и свирепо да их заступа и одржава, мења се и изглед насеља. Постепена и нова варошка насеља патријархалног режима, како их Цвијић назива, постају гушћа, а старо сеоско становништво потискује се изван тих чаршија. Стари разбијен тип насеља се губи. Велика дворишта се парцелишу и испуњавају новим зградама, увек прво на тргу па затим и даље. У свима варошицама у Србији видимо исто. На подесном месту налази се простран трг. Прво су ту изграђене зграде и докле год је било места^ за подизање нових !зграда није се насеље миого ширило. Кад је цео простор око трга изграђен, обично у насеље потиуно затвореног типа, тако да су куће наслоњене обегла странама уз суседне зграде, почиње се даље ширење и изграђивање по улицама. У највише случајева прво се изграђују улице у продужењу трга. Због тога имамо много насеља са једном дугачком улицом (Аранђеловац, Александровац, Свилајнац, Наталинци, Топола, Паланка, Бајина Башта, Алексинац, Пожега, Ивањица, Ариље, Обреновац, Уб,. Младеновац итд.). После ове дугачке улице прелази се и; на изграђивање споредних улица. Али увек вивиђамо исто. Испочетка споредне улице служе за становање и тек кад више нема погодног земљишта на тргу и у главној улици за подизање дућана и радњи, а трговина и занатство напредују, јављају се и у овим улицама нове радње. Изван друма и улица насељено је сеоско становништво, у колико је још заостало. Развијањем трговине и занатства у овим варошима и варошицама повећава се број становништва, па постају недовољне и овако густо изидане зграде, јавља се велика нестахпица не само у дућанима за рад већ и у становима. Насеља се почињу ширити у атар саме