Општинске новине

Ра звој здравствених прилика у Београду

813

варошице, где су биле дотле њиве или ливаде или у атар сеоских општина. Земљишта у околини поскупљују, али ипак се подижу зграде за становање на већем простору, слободне са свих страна. У колико доцније варош више расте, у толико се зграде у овим насељима све гушће подижу и несумњиво да и ова нова насеља чека иста судбина као и она ранија .То се најбоље види на примеру Београда после рата, али и једно мало место као игто је било пре рата Краљево има сличну судбину. Овај развитак вароши нарочито је био брз у почетку, што се види из овог прегледа:

број година варошких становника

1834 1859 1863 1866 1874 1884 18^5 1895 1900 1905 1910 1921

41.347 86.841 97.692 116.007 138.710 235.887 286.466 319.375 351.015 408.339

број становника у целој Србији 668.592 1,078.281 1,108.608 1,216.348 1,353.890 1,901.736 2,161.9о1 2,312. Ј 84 2,492.882 2,688.025

377.823 2,277.252

% У варошима 6,2 8,5 8,8 9,5 10.1 12,3 13.2 13,8 14,08 15.1 14.2

прирашта) у варошима 85.84 12,49 18,74 30.85 9 ! ,63 21,44 11,14 9,91 16,33

Од 1834 до 1859 дакле за 25 година број становништва у варошима порастао за 85,84% иако разлика у броју вароши износи свега 2. (Од 35 вароши у 1836 имамо 37 у 1859). До 1866 год. лрема закону о местима било је у Србији 24 вароши и 21 варошица. После овог закона проглашено је варошицама још 107 места и то по годинама;

1879

1

1910

1

1881

2

1912

1

1882

6

1919

1

1885

8

1920

3

1886

9

1921

13

1889

1

1922

13

1892

1

1923

10

1893

4

1924

14

1896

3

1925

7

1902

1

1926

4

1904

3

1927

2

1909

1

Напослетку и

ново проглашене :

иду истим правцем. Сараорци у срезу Орашком већ су готово завршили овај развитак. То је судбина и других села — варошица и код њих видимо исти процес и баш су нам оне најбољи доказ овог начина развијања наших вароши. Најпре око средишта, трга, па затим по главним улицама, саобраћајницама трга с околним селима, постепено ничу нове зграде за нове радње, док се потпуно не изида затворен систем насеља. Узроци што су се села проглашавала варошицама највише су економске природе. По закону о сеоским дућанима од 1891 дућани

не могу постојати, ако нису удаљени од вароши или варошице бар 4 сата. У тим дућанима се може продавати само законом одобрена роба. У селима се не могу одржавати панађури ни недељни пазарни дани. Али то проглашавање села варошицама наилазило је на отпор, нарочито од старијих вароши, па су се обично политичким утицајем села претварала у варошице. Износимо овде пример једног протеста: „Ноеа варошица. Јуче смо донели телеграм из Ваљева, да је село Мионица проглашена за варошицу и да ће једна велика депутација доћи у Београд да моли да се Ваљево спасе од пропасти, која му предстоји. Мионица је мало местанце и удаљено од Ваљева свега 21/г сата. Стварање нових варошица близу већих места, то је једна неопростима погрешка. У Србији има доста вароши и чим се једна варошица од села подигне, одмах фактично варош пада. Шта ће сад са Мионицом? Изузимајући неКолико дућана тамо сад нема готово ниш!та, У место да се оснажавају постојећи вароши, да им се иде на руку, да се у свему подигну, иду неки с планом на то да по нека аиеста: упропасте. Ово је грех. Наше вароши животаре и то само због невештине наших управљача, који на сваком кораку гледају да ли ће од овога или онога акта профитирати дотична странка". 75 ) С развитком државне управе и управних установа разне врсте, с установљењем војних гарнизона и распоређивањем њиховим по важнијим центрима, нагомилава се и чиновништво и официри и подофицири. У варошима и варошицама насељавају се чиновничке и официрске породице. Испочетка је најнећа тешкоћа за становање ових државних службеника. Развија се нов извор зараде за поседнике варошких имања. Отпочиње и велико економисање са земљиштем. И чиновници и официри желе имати станове у средини насеља или бар у бољим улицама. Прво се почиње с извиђањем зграда у дворишту. У старијим варошима наслеђена су још из турскоГ времена земљишта с уским лицем, а дубоким двориштем. У другим већ до сада урастањем и уметањем нових зграда с ллца, обично су шири плацеви испарцелисани. У таквим односима најекономичније је подизање зграда за становање дужином дворишта прво с једне, а затим и с друге стране. На тај начин гсе стварају дугачке зграде по дужини дворишта. Између зграда налази се само уско двориште, као неки ходник обично калдрмисаи, а у позадини дубоко у дворишту нужници, свињци, стаје за стоку, шупе. Често пута и бунар се налази у близини. Ове зграде имају неколико станова за изнајмљивање. Зидане су обично од слабог грађевинског материјала, раније од чатме и ћерпича, доцније од једне цигле. Зграде су ниске, с малим прозорима. Због нопог

75 ) Мали журнал 1895 бр. 11.