Општинске новине

I ) Београдски железнички чвор 71

/ ^1ажи), по ком је параграфу дужна да се ло °лаже трошковима за један поеао (овде изР° в бну регулације) који ј,ој је намегнут а да она пг у томе није имала никаквог удела нити је за што питана? Железница и сувише много утиче на развој града да би се тај развитак могао ставити на споредно место и приликом решавања чворова мислити поглавито и само на саобраћајне потребе кроз 50 година. Али, да се разумемо. Ми |не видимо у свему томе никакву злу намеру, јвећ једноставно неупућеност у урбанизам, врло позитивну науку, која је недавно развијена, али одавно постоји. Донољно је уз то да напоменем да је и за сам урбанизам проблем железничког чвора у граду једно од најсложенијих питања. Због свега до сада изнетог а и због тога што и самом Министарству лежи ца срцу просперитет Београда, било је неминовно потребно да се планови чвора раде заједно] и сам : о заједно са Општином. Немогуће је, и поред најбољих жеља од стране појединих надлежних тела, да Београд лепо изгледа и да се економски подигне ако Општина ради регулациони план на своју руку а Министарство саобраћаја железнички чвор на своју. Напоменућу Ва:м да јје у културцој Француској урбанистима требало пуних 15 година борбе и доказиваша док [ су надлежни увидели потребу о образовању једне државне комисије за уређење Париза, па ћемо ваљда и ми овде успетн после толиког убеђивања да дочекамо образовање једне такве комисије. Засада делимично озваниченом али неизведеном пројекту Генералног плана за Београд из 1923 године, где су сви урбанистички проблеми скупа били решавани и решени добро за оно време, можемо да се поклонимо |као првој жртви у нашој борби. Али морамо неуморно из дана у дан да захтевамо, ју интересу Београда, што пре остварење једне државне комисије за његово уређење. > Фебруара месеца прошле године Општина ,'је добила и четврто решење чвора од стране Министарства. Разуме се уз напомену да се треће решење (оно кроз Професорску колонију) укида и да се овог пута шаље „решење о генералном пројекту за реконструкцију Београдских железничких постројења", које се у главном састоју у овом:. 1) Старо треће решење се потпуно одбацује. 2) Садања главна станица остаје у нивоу, али се преграђивањем колосека 'на станици има претворити у пролазну станицу за нормални колосек у правцу Панчева (дакле без издизаша на спрату). 3) Веза са дунавским мостом остаје рко града и чак се има реконструисати у дупли колосек. 4) Постојећи железнички савски мост се избацује, а пребацивање пруге извешће се но-

вим двоколосечним мостом на спрам Чукарице преко Аде Циганлије. 5) Веза моста ^а главном станицом извешће се преко садањег тркалишта Кола Јахача. ' 6) Ранжирана станица премешта се у Ресник. 7) Узани колосек остаје где је са малим допунама. 8) Овог пута Министарство обећава да ће издејствовати да се нове потребне експроприције општинског земљишта плате, т.ј. да ће се израдити предлози за амандман или за нов закон у том смислу. И најзад реченица: „достављајући ово... Градско поглаварство ће изволети наредити да се регулациони план вароши саобрази моме горњем решењу". Следује потпис 'Министра саобраћаја. Опет без Општине рађено, опет стари начин, опет погрешне методе! Разуме се да је Општина морала реагирати, јер ни ово последње Издање чвора није задовољило потребе Београда (због чега |рије задовољило додирнућемо доцније). Да би то доказала Министарству, Општина је замолила наше најистакнутије стручњаке по железничким питањима г. г. проф. Кирила Савића и Павла Никифовића-Ришкова, као и г. Ранисава Аврамовића, помоћника Министра саобраћаја у пензијл, те су они израдили једну скицу како би требало да изгледа један. део железничког чвора за Београд, т.ј. веза између Савске и Дунавске станице, да ли око града или кроз тунел. Министарство је узело ствар у расматрање, направило је узгред једну замерку да је пројектовани тунел ове господе својом котом од 70,00 метара испод најјвише Савске воде за б.Уг метара и — на томе се стало. Према томе питање железничког чвора ;је и дан данас отворено и тек има да се решава. Најисправнији начин и најбоље методе за сад, пошто још немамо државне комисије за уређење Београда, су: међународни конкурс за чвор заједно са решавањем потребне регулације за то, ,али с тим да буде сарадње односно да га распишу и Министарство саобраћаја и Београдска Општина и Министарство грађевина. Али ни ово не може проћи без теш!коћа, јер исправно расписати један конкурс ове вр*сте је тешка ствар, али још тежа ствар је после исправно га оценити и добре идеје са конкурса спровести у дело. Засада је дакле то на. дневном реду и Општина је већ позвала заинтересована Министарства на сарадњу за расписивање међународног конкурса за Београдски железнички чвор. * Трећи разлог зашто Београд до сада није могао остварити ни једно рејшење чвора састоји се у непотпуним те.-.ничко-саобраћајним реше-