Општинске новине

72

Београдске општинске новине

њима појединих чворова, а нарочито у њиховим слабим урбанистичким концепциЈама. Осим првог решења чвора, који је са урбанистичке стране био исправно схваћен и решаван заједно са пристаништима и осталим потребама Београда, ниједно касније решење јни]е се упуштало у озбиљнијр урбанистичке студије. Радило се на парче. Чворови су решавани засебно, а пројекти пристаништа засебно, — а већ регулација сасвим засебно. Чак ни у Министарству саобраћаја није постојала нека нарочита слога у решавању чисто саобраћајних проблема, (оставимо на страну Општину и Урбанизам). Ако је ишта тесно везано једно са другим, то су пристаниште и чвор. ГТа чак ни они нису заједно решавани, ђећ је чворове решавало Одељење за грађење железница, а пристаништа Управа поморства и речног саобраћаја. И појмљиво да се све појављивало као непотпуно, као само део нечег што треба да чини целину, али решавано без обзира на целину.

Друго решење чвора (1931 године, ^ занемарује пристаниШта, ствара станицу у ^ таган мали и тунелом обилази Београд да усеком и Цвијићевом улицом изашла пруга на станицу „Кланица". Даје и везу станица Сава—Дунав са тунелом, који избија |до^е у (Фран- \ цуској улици, а помиче мост за Панчево око , 600 м. узводно уз Дунав. Од тог решења се убрзо одустало, само Је остао тако незгодно пласирани Панчевачки мост. Главни недостатци, поред осталих, су му били: силни тунели и неузимање у обзир друге стране Саве. Треће решење чвора из 1933 године пра- ј ви рнај чувени усек кроз Професорску колонију и баца ранжирну станицу у Макиш, где је општински водовод, што је запрепастило ОпШТину. Али се појављује као шире схваћено решење у саобраћајном смислу. Сам план је већи, виде се станице: Бежанија, Миријево, Макиш код Жаркова и др., тако да се већ осећа да и Министарство примећује потребу ширег расматрања ствари.

Прво решење чвора (1923 године) из Генералног плана било је добро, једино што није много водило рачуна о томе да ће једног дана Београд и Земун бити Једно, те се целокупно решење чвора било распрело на чисто Београдску брдску страну. Али је зато било доследно решено, и, што је најважније, решено заједно са питањем пристаништа.

Четврто решење је из прошле год. (1937). Оно је много скромније, само што избацује Савски мост и преко финог грађевинског чистог ггерена пругама улази у нови мост на Сави код Аде Циганлије. Решења пристаништа су Општини засебно долазила, те су се чворови, као што смо рекли, слабо интересовали за ших.